Prljavština je uvek prljavština: Dve žene otišle kod sveštenika na ispovest, ono što su čule pamtiće do kraja života

Jednom su na hramovnu slavu u manastir išle dve seljanke. Jedna odnjih je u mladosti, već odavno, učinila zlo delo i od tada nije mogla da ga zaboravi,stalno ju je mučila savest, kajala se na ispovesti. I sad je išla i celim putem je tugovala: "Ja sam grešnica! Da li sam dostojna da prljavim ustima celivam ikonu milostivog Spasa? Kako me majka zemlja nosi? Kako me pravedni Gospod ne kažnjava?!" Njena saputnica je bila žena strogog života i zato