Драган Васиљковић осуђен на 15 година затвора

Један од вођа српских паравојних формација током рата у Хрватској, Драган Васиљковић познат као капетан Драган, данас је пред судом у Сплиту првостепеном пресудом проглашен кривим за ратне злочине над хрватским војницима и цивилима и осуђен на 15 година затвора.

Суђење је трајало годину дана.

Пресудом Жупанијском суда у Сплиту и судије Дамира Ромца, Васиљковић је проглашен кривим за прву и трећу тачку оптужнице, односно за ратни злочин над заробљеницима у затвору у Книну на книнској тврђави средином 1991, као и за напад на Глину и околна места.

Ослобођен је за другу тачку оптужнице, односно да је наредио убиство двојице непознатих заробљених хрватских војника у фебруару 1993. у Брушкој крај Бенковца, пренела је Слободна Далмација.

Његов адвокат Томислав Филаковић рекао је новинарима после рочишта да ће се жалити на изречену пресуду, јер сматра да "нема подлоге за тако драстичну казну".

Он је прецизирао да ће у изречену казну бити урачунато и време које је Васиљковић провео у екстрадиционом притвору у Аустралији и у истражном затвору у Хрватској, што је укупно 11 година и 11 месеци.

Филаковић је додао да би Васиљковић када би тражио упућивање у затвор пре изрицања правоснажне пресуде одмах могао да тражи превремени излазак из затвора, с обзиром да је издржао две трећине казне.

Васиљковић је оптужен да је као командат Јединице за посебне намене у саставу паравојних српских јединица, односно заповедник Наставног центра за обуку припадника специјалних јединица Алфа, поступао противно одредбама Женевске конвенције.

Оптужница га терети за ратне злочине почињене средином 1991. у затвору у Книну, као и 1993. у Брушкој, код Бенковца, где је, како се наводи, мучио, злостављао и убијао заробљене припаднике хрватске војске и полиције.

Такође се терети да током јула 1991. у Глини, у договору с командантом тенковске јединице ЈНА, израдио план напада на тамошњу полицијску станицу, као и на околна насеља.

У оптужници се наводи и да су током напада оштећени и уништени цивилни објекти, хрватско становништво натерано на бег, опљачкана имовина и убијени и рањени цивили.

Међу настрадалима је био и немачки новинар Егон Скотланд, који је погинуо 1991. године на улазу у Глину.

Васиљковић је у завршној речи прошле седмице одбацио кривицу, а судски процес назвао "опсесивно-фашистичким прогоном".

Он је рекао и да је жртва монтираног политичког процеса и да му је одузето 12 година живота, колико је требало Аустралији да одлучи о његовом изручењу Хрватској.

Васиљковић има држављанства Србије и Аустралије. Ухапшен је пре 11 година у Аустралији где је живео под лажним именом Даниел Снеден и био тренер голфа.

Жупанијско тужилаштво у Сплиту подигло је оптужницу против њега почетком 2016, готово пола године након што га је Аустралија изручила Хрватској. Суђење му је почело у септембру прошле године, а током поступка је испитано више десетина сведока.

(Бета, 26.09.2017)