Šefovi Pentagona i NATO potvrdili podršku Avganistanu
Američki ministar odbrane Džim Matis i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg danas su u Kabulu potvrdili da će nastaviti da podržavaju Avganistan i obećali da će učiniti sve da zemlja ponovo ne postane "utočište za međunarodne teroriste".
Oni su danas stigli u posetu Avganistanu, mesec dana od objave SAD o slanju pojačanja od 3.000 američkih vojnika u tu zemlju.
SAD sada imaju 11.000 vojnika u Avganistanu i pozvale su i NATO da pojača svoje snage u okviru operacije Odlučna podrška (Resolute Support). Ostale članice Alijanse imaju u Avganistanu 5.000 ljudi.
Matis i Stoltenberg danas su se sastali s komandom međunarodnih snaga koju predvodi američki general Džon Nikolson kao i s predsednikom Avganistana Ašrafom Ganijem čija su vlada i bezbednosne snage pod pritiskom talibana i Islamske države koja deluje na istoku i severu zemlje.
Ovo je druga poseta šefa Pentagona Džima Matisa Kabulu, posle kratke posete 24. aprila.
"Mi smo dobri momci", rekao je Matis na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Stoltenbergom i avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem.
Matis je rekao da će pojačanja koja šalju Amerikanci dati "ozbiljnu prednost nad svim što talibani mogu da pokušaju protiv vaših snaga".
Neposredno posle sletanja Matisovog aviona na vojni aerodrom u Kabulu šest raketa je pogodilo aerodrom kao i obližnju stambenu četvrt, saopoštilo je avaganistansko ministarstvo unutrašnjih poslova i dodalo da je pet civila povređeno, od kojih jedna žena teže.
Talibani su preuzeli odgovornost za tu operaciju i naveli da im je meta bio avion u kome je bio Matis. Portparol avganistanskog ministarstva rekao je da su tri napadača uhapšena.
Matis je rekao da je gađanje tog aerodroma kao i svakog drugog aerodroma zločin protiv nedužnih ljudi.
"To govori o namerama talibana i o tome ko su oni", rekao je Matis.
"Kroz naše partnerstvo ugušićemo svaku nadu da talibani, grupa Islamska dršava i mreža Hakani ojačaju u zemlji", rekao je američki ministar odbrane. Hakani je moćna mreža pobunjenika koja se nalazi na granici s Pakistanom.
On je poručio talibanima da je jedini put ka miru i političkom legitimetetu postizanje sporazuma kroz pregovore i dodao da Vašington podržava avganistanske napore pomirenja kao rešenje za taj sukob.
"Što pre talibani shvate da ne mogu pobediti s bombama, to će pre ubijanje prestati", rekao je Matis.
Stoltenberg je rekao da je 15 zemalja članica NATO već odobrilo slanje dodatnih trupa u Avganistan. On je rekao da je NATO svestan troškova ostajanja u Avganistanu ali da bi "trošak ostanka bio još viši".
"Ako snage NATO odu prerano postoji rizik da se Avganistan vrati u stanje haosa i postane utočište za međunarodni terorizam", rekao je Stoltenberg i dodao da je NATO posvećen finansiranju avganistanskih bezbednosnih snaga najmanje do 2020. godine i da će nastaviti da im daje gotovo milijardu dolara godišnje.
Američki predsednik Donald Tramp je posle dužeg oklevanja krajem avgusta otkrio svoju novu strategiju za podršku vlastima u Kabulu protiv islamističkih pobunjenika, ocenivši da bi povlačenje otvorilo prazan prostor koji bi iskoristili teroristi.
Pentagon je kasnije naveo da će 3.000 dodatnih vojnika biti poslato u Avganistan kao pojačanje i pozvao NATO da takođe poveća broj pripadnika svojih trupa.
Operacija međunarodnih snaga u Avganistanu kojom komanduje američki general Džon Nikolson uglavnom je zadužena da obučava avganistanske trupe koje u poslednje vreme imaju ogromne gubitke. SAD paralelno vode operacije protiv ekstremistički grupa u ime borbe protiv terorizma.
(Beta, 09.27.2017)
