Zašto je Duda Ivković duša srpskog sporta
Nedeljnik 01.10.2017 | Piše: Veljko Lalić
Atina ne može da se ponovi. Bili su tamo i njegovi golubari. Krstaši, prijatelji. Kako opet da središ da Novak dođe privatnim avionom u četiri po podne na utakmicu koje se nije setila njegova zemlja. Političku konotaciju najmanje je napravio Duda. Nijednom to nije pomenuo. Kome je do demokratije - nek ide u Atinu!
Nekom ko je detinjstvo proveo sanjajući da postane košarkaš kod Bore Cenića, Tvigija ili Pljake u Zvezdari i Radničkom, oproštaj Dude Ivkovića u Atini bio je kao odlazak u Diznilend. Sednemo ujutru na kafu, dođe Saša Danilović. Malo se zezamo, kad eto Paspalja. Njega u Atini osetiš kao zemljotres koji najavljuju kučići. Uznemire se svi. Nije to kao s Novakom, koji više ne može ni da se kreće od autograma i slikanja, to je samo neki iskreni
