Konferencija: Pristupanje EU prilika za jačanje saradanje Srbije i Albanije
Evropske integracije kao zajednički cilj Beograda i Tirane mogu da doprinesu bilateralnoj saradnji, koja je napredovala u ekonomskom i civilnom sektoru, ali je nedovoljna na političkom i državnom nivou, ocenjeno je danas na konferenciji o odnosima Srbije i Albanije.
Bivši ambasador Srbije u Albaniji Milan Simurdić ocenio je da je saradnja u civilnom sektoru dobra, ali da je administracija obe države inertna, da ne postoje kontakti parlamentaraca koji mogu da budu ozbiljan motor razvoja bilateralnih odnosa, a da ekonomski zajednički projekti mogu da budu "ledolomci" u unapređenju veza.
"Pitanje je da li Beograd nastoji da ekonomizuje odnose s Albanijom, u smislu da je to tema koja je najmanje sporna i u kojoj može da se napreduje i tako utiče na političke odnose. Ako je ekonomizacija nešto što može da probije led onda to treba podržati", kazao je bivši ambasador.
Simurdić je rekao da tema projekta izgradnje auto-puta Niš-Drač pokazuje koliko je javnost podeljena po pitanju potrebe razvoja saradnje s Albanijom.
To je pokazalo da veliki broj ljudi u Srbiji na odnose s Albanijom "manje-više gleda kroz kosovske naočare", kazao je Simurdić.
Podsetivši da su zaključci prošlogodišnje konferencije o odnosima Srbije i Albanije bili da bolji odnosi Srbije i Albanije u velikoj meri doprinose stabilnosti i evropskoj perspektivi Balkana, ali da ih je nemoguće odvojiti od pitanja Kosova i Metohije, Simurdić je rekao da se od tada promenio regionalni i globalni kontekst.
Ambasador Albanije u Srbiji Iljir Boćka izjavio je da to što je albanski predsednik došao u posetu Srbiji posle 67 godina ilustracija loših odnosa dve zemlje, ali da je u poslednje tri godine ostvaren značajan napredak u pravcu normalizacije.
"Kažem normalizacije jer smo i dalje u opasnosti od nekog drona, kao što je bio na fudbalskom stadionu, ili nečeg sličnog", kazao je Boćka.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić izjavila je da Srbija i Albanija nemaju ozbiljna otvorena bilateralna pitanja koja opterećuju odnose, ali da dve zemlje imaju različite poglede na neka regionalna pitanja, što ne mora da ometa saradnju u ekonomiji, kulturi, turizmu.
Minić je rekla da Srbija i Albanija imaju zajenički cilj, a to su integracije u EU.
"Sada, kada su vrata EU odškrinuta, treba intenzivirati saradnju Srbije i Albanije", rekla je Minić.
Prema njenom mišljenju, pristupanje EU donosi "uniformisanje regiona", odnosno jednakih standarda u svim oblastima, od obrazovanja i pravosuđa do investicija i trgovine.
"EU uvodi zemlje regiona u standarizovani prostor i ta činjenica olakšava saradnju, a EU traži od regionalnih lidera političku volju da neguju dobrosusedske odnose i unapređenje saradnje", kazala je Minić.
Izvršni direktor Evropskog pokreta u Albaniji Gledis Đipali izjavio je da Berlinski proces vidi kao dopunu procesu pristupanja EU jer se detaljnije bavi procesima u regionu i rešavanjem regionalnih problema pre nego što dođe do trenutka pristupanja.
"Saradnja i dobrosusedski odnosi su veoma bitni za proces pristupanja EU jer su povezani s vladavinom prava, ljudskim pravima i drugim kopenhaškim kriterijumima", kazao je Đipali.
Đipali je rekao da zajednički regionalni problemi imaju mnogo širi okvir - okvir EU, pa čak i šire, i da se ne mogu rešavati izolacijom, što se pokazalo na primeru migrantske krize.
"Kada bi se zemlje umesto stvaranja više barijera i opterećenja okrenule saradnji u ekonomskom i kulturnom smislu, mnoga pitanja bi mogla da se rešavaju", rekao je Đipali, ocenivši da državne institucije mogu da se ugledaju na primer saradnje civilnog sektora.
Direktorka Fondaije Fridrih Ebert u Beogradu Ursula Koh-Laugvic ocenila je da će unapređenje saradnje Srbije i Albanije pomoći tim zemljama i celom regionu da izađu na kraj sa svim izazovima.
"Stabilnost u jugoistočnoj Evropi i evropska perspektiva Srbije i Albanije imaju velike koristi od odnosa te dve zemlje", kazala je Koh-Laugvic.
Konferenciju "Srbija i Albanija - međuzavisne u razvoju i stabilizaciji" organizovali su Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.
(Beta, 10.05.2017)
