Veliki američki rat o kojem se malo zna
Blic 07.10.2017 | nybooks.com/ M. K.
Ako bismo se zapitali šta bi se desilo kada bi predsednik Tramp zaista deportovao, ućutkao ili pohapsio sve one koje naziva neprijateljima države, treba samo da se vratimo sto godina unazad, kada su SAD ušle ne samo u Prvi svetski rat, već i u trogodišnji period neviđene cenzure, masovnih hapšenja i antiimigrantskog terora, piše književni kritičar Adam Hohšild, koji je za "Njujork rivju ov buks" (The New York Review of Books) analizirao tri nove knjige i jedan film o tom periodu.
Kada je Vudro Vilson izašao pred Kongres 2. aprila 1917. i zamolio ga da podrži rat protiv Nemačke, Amerika je, kao i danas, bila rastrzana neslogom. Iako su milioni ljudi bili spremni za rat, predsednik Vilson nije bio siguran da može da računa na vernost nekih devet miliona nemačkih Amerikanaca ili četiri i po miliona irskih Amerikanaca, koji bi možda nerado ušli u savez sa Velikom Britanijom. Osim toga, stotine vladinih zvaničnika pripadalo
