Балкан Барометар: Све више грађана региона сумња да ће ући у ЕУ

У земљама балканског региона, упркос исказаној подршци европској интеграцији, веома је распрострањен скептицизам скоријег придруживања Европској унији, при чему четвртина становништа не верује да ће њихова земља икада постати чланица Уније, показало је истраживање Балкански барометар 2017 које је данас у Бриселу представио Савет за регионалну сарадњу (РЦЦ).

Према резултатима истраживања, које је током прошле године спроведено у југоисточној Европи, све је већи песимизам међу грађанима региона када је у питању датум уласка њихове земље у Европску унију.

Док је две године раније 27 одсто испитаника веровало да ће ући у ЕУ до 2020, наредне године тако је мислило 24 одсто, а у најновијем истраживању тај број је смањен на 19 одсто, док 28 одсто испитаника верује да се то никад неће десити.

Генерални секретар РЦЦ Горан Свилановић изјавио је да су званичници ЕУ неретко говорили о замору од проширења међу грађанима и политичарима ЕУ, а да ово истраживање показује да су и грађани региона заморени од обећања и очекивања.

"То је сад 17 година од када је цео процес кренуо и људи мисле да све траје предуго, а да се њихов живот није променио онолико колико су очекивали", казао је Свилановић.

Према његовом мишљењу, изјава председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да постоји могућност да Србија и Црна Гора уђу у ЕУ до 2025. године је позитивна и охрабрујућа, јер то значи да нема алтернативних политика и да се тај процес дешава, колико год то некоме изгледало јако далеко, али да су људи престали да верују да ће се чланство догодити.

"Жалосно је да смо добили једну добру вест од Јункера, а нисам видео велику радост код нас, јер и они који би требало томе да се обрадују, или су имали превелика очекивања, или су и даље неповерљиви не само према својим политичарима него и према званичницима ЕУ", оценио је Свилановић.

Додао је да је 2017. економски била теже него што је очекивано, јер се говорило о могућности три одсто раста, а сада се говори од 1,5 до два.

"У тим околностима можемо очекивати да може да се догоди да без обзира на позитивну и озбиљну поруку из Брисела, неиспуњеност економског раста доводи до тога да оптимизам, који је благо почео да расте, буде сломљен", рекао је шеф РЦЦ-а.

Владимир Глигоров са Института за међународне економске студије у Бечу рекао је да су очекивања у сталном порасту и знатно испред реалности и да је то постало неодрживо, с обзиром да ове године нису била добра привредна кретања у региону.

"Очекивања која су посебно била оптимистична међу пословним људима биће коригована у новом Барометру", рекао је Глигоров.

Међу привредницима, 57 одсто њих сматра да ће чланство у ЕУ позитивно утицати на њихово пословање, док седам одсто негативно гледа на европске интеграције.

Глигоров је додао да се раније позитивно гледало на ЕУ пре свега због путовања, док је ЕУ за земље региона све важнија због јединственог европског тржишта, студирања и посла.

Србија је најмањи ентузијаста у региону када су у питању европске интеграције, али је све већа разлика у односу према ЕУ између јавности и пословне заједнице.

"Економска зависност се повећава, али политичка перцепција о ЕУ се не побољшава", рекао је Глигоров.

Истраживање је показало да чланство у ЕУ добрим сматра 42 одсто учесника истраживања, а 19 одсто мисли да је то лоше. Најбоље мишљење о ЕУ имају грађани Косова, где 90 одсто сматра да је ЕУ добра ствар, а са друге стране, најмање је грађана Србије, 26 одсто, који имају такав став.

Глигоров је рекао да је са становништва привреде, образовања, тржишта рада, као и очекиваног укидања виза, разумљива велика подршка ЕУ на Косову, јер његова привреда у највећој мери зависи од дознака из иностранства, као и због могућности запошљавања, мигрирања, пословања.

"Што се Србије тиче, постоји огроман разлика између онога што је привредно важно за Србију и онога што српско јавно мњење мисли о ЕУ. Србија има јако велику зависност од ЕУ и она ће се повећавати у привредном смислу, али у политичком смислу, нарочито српска елита је доста агресивно антиевропски расположена и то онда има ефекат у том смислу да је непатриотски бити за ЕУ", оценио је Глигоров.

Маћев Поповски, заменик генералног секретара за политику суседства и проширења у Европској комисији изјавио је да је охрабрујуће да 42 одсто становништва региона подржава ЕУ, што и даље не представља већину становништва, али је више него претходне године.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је потврдио једногласну подршку европској перспективи региона, рекао је Поповски, додајући да Европска унија снажно подржава и регионалну сарадњу која је корисна и за процес интеграција и за привлачење инвестиција.

"Верујемо да ће напредак у регионалној сарадњи олакшати и убрзати европске интеграције", рекао је Поповски.

Када је у питању регионална сарадња, привредници су подељени. Мала већина њих, 52 одсто, сматра да је регионална сарадња корисна за њихов посао.

С друге стране, три четвртине грађана верује да регионална сарадња може да допринесе просперитету региона.

Такав став најзаступљенији је У Македонији, где 82 одсто испитаника сматра да регионална сарадња може да побољша политичку, економску или безбедносну ситуацији у њиховом друштву.

Половина испитаника не види никаква побољшања у односима у југоисточној Европи у односу на пре годину дана, док 37 одсто сматра да је било позитивних промена.

Треће издање истраживања Балкански барометар спроведено је током 2016, а обухватило је 8.000 људи и 1.600 компанија у Србији, на Косову, у БиХ, Хрватској, Македонији, Црној Гори и Албанији.

Цео видео материјал можете да пронађете ОВДЕ.

(Бета, 09.10.2017)