Ljubomir Živkov: Cigljana (prolog)
RTV 28.10.2017 | RTV | Foto: RTV
FARKAŽDIN - Ima toliko poslova koji traže celog čoveka (moji sladoledžijski memoari, u Filadelfiji sam prodavao sladoled iz kamiona, i počinju tom rečenicom: „Sladoled traži celog čoveka“), ali ima poslova koji traže cele porodice, i to na čitavo jedno godišnje doba. Nama se to dogodilo sa pečenjem ciglje, podvigom koji je zanavek, to jest dok je meni na ramenu glave, obeležio leto 1961., to tvrdim jer sam uveliko išao u školu, odakle sam poznavao Dadu, ćerku Ilije Šintera, koja je stanovala na sredokraći
Bilo je moba i moba, za klanje svinja, za berbu vinograda, tako se govorilo, bereš vinograd, a ne grožđe, zajedno smo sa Kurjačkima kupovali seno u njihovoj Kutini, ili u farkaždinskom ritu (koji je, gle, iza Perleza, a orlovatski je čak iza Čente!); mobe su bile za vršidbu, za krunjenje kukuruza, čak su i za izlivanje rčkova priticale komšije u pomoć; pečenje rakije nije iziskivalo da najmiš radene za taj dan, odu dvoje muških kod Šinge ili kod
