Zapisi iz škrtičnjaka

U škrtičnjaku je bilo polumračno... Nazirale su se siluete mnoštva, pogleda uperenih ka svetlima u dnu sale. Nije bilo uobičajenog žamora, ljudi su se tiskali u tišini, sluha naoštrenog da ne propusti ni treptaj zvuka zbog neopreznog pokreta ili udovoljavanja sebi. Ali su srca zato udarala jako i eksplodirala poput nekih dobrih paklenih mašina u trenutku kada na pozornicu stupa bend. I glasovi su se onda prolomili iz svih grla, a ta grla su bila