Imali su tenkovske motore, a karta za njih bi danas koštala 100 evra: Šta se dogodilo sa dunavskim hidrogliserima?
Blic 06.11.2017 | Dunja Tulimirović
Pristanište Jugoslovenskog rečnog brodarstva u Karađorđevoj ulici je tih sedamdesetih godina prošlog veka dva puta dnevno bilo prepuno. Kladovčani koji su radili u prestonici i Beograđani zaposleni u hidroelektrani, gurali su se sa dečacima, koji su, obešeni o ogradu, tu došli isključivo da gledaju kretanje hidroglisera i skije koje glatkim potezima seku Dunav - prizor za njih vredniji i od same vožnje.
Sedamdesete godine bile su zlatno doba hidroglisera, čuvenih "raketa" i "meteora" SSSR proizvodnje, dovoljno brzih da od Beograda do Tekije stignu duplo brže od autobusa. - Hidrogliseri su se kretali brzinom od 60 kilometara na sat, a brodovi koji danas idu u jednodnevne ture duž Dunava ne prelaze osam ili 10 kilometara na sat. Tu munjevitost omogućavali su im tenkovski motori, koji su ipak trošili mnogo goriva. Sami nisu bili isplativi – karta
