Umetnost kineske carice stiže u SAD
Kineska carica majka Zisi, koja je upravljala Kinom najvećim delom 19. veka putem političkih manevara koji su uključivali zatvaranje i ubistva, bila je i pokroviteljka umetnosti a i sama umetnica, a njena dela su doprinela definisanju stila tradicionalne azijske umetnosti duže od jednog veka.
Njena umetnička strana će sutra po prvi put biti izložena na zapadu u okviru izložbe u Muzeju južne Kalifornije pod nazivom "Carica majka Zisi: Izbor iz Letnje palate". Kolekcija koja do sada nije napuštala Kinu biće izložena do 11. marta posle čega će biti vraćena u Peking.
Kolekcija ima više od 100 predmeta iz palate u kojoj je carica provela poslednje godine života. Tu su primerci nameštaja, porcelanske vaze, gravure u kamenu, kao i nekoliko dela zapadnjačke umetnosti, u to vreme veoma retke u Kini, koje je Zisi skupljala. Tu je i veliki portret carice majke koji je uradio holandski slikar Hubert Fos.
Izloženi će biti i pokloni posetilaca, među kojima britanski srebrni escajg, nemački i švajcarski satovi, mermerni italijanski sto sa ugrađenom šahovskom tablom pa čak i američki luksuzni automobil. To je izvesno prvi automobil uvezen u Kinu i kao takav je najverovatnije umešao caricu u prvu saobraćajnu nesreću u Kini kada je njen vozač udario pešaka.
"Već dosta znamo o tome ko je ona i kako je vladala Kinom. Ali ova izložba vam pokazuje drugi ugao. Predstavlja tu ženu kao mecenu, arhitektu, dizajnerku", rekla je kustoskinja izložbe Jing-Čen Peng.
Kineska vlada je dugo odbijala da pozajmi kolekciju, tvrdeći da je carica, koja je nadživela dva mnogo mlađa cara od kojih je jedan misteriozno umro od trovanja arsenikom, previše kontroverzna. Zisi je prikazana u više filmova i knjiga, ali ne uvek pozitivno.
Zisi je u carev harem dovedena kao tinejdžerka i bila je konkubina nižeg ranga, ali joj je status naglo porastao kada je 1856. rodila jedinog carevog sina.
Posle smrti cara šest godina kasnije, postavila je svog sina na presto i kao siva eminencija se borila protiv rivala i praktično sama vladala Kinom naredne 43 godine. Umrla je 1908. sa 72 godine.
(Beta, 11.11.2017)
