Скуп унутрашњег дијалога у Београду: Статус Косова најважније питање Србије

Статус Косова је за Србију најважније национално питање, чијем решавању би могло допринети формирање националне или државне комисије, речено је данас у Београду на скупу о томе.

На скупу представника института друштвених и хуманистичких наука, у оквиру "унутрашњег дијалога" о Косову је указано да је решавање тог питања значајно и за економско јачање Србије, и српског народа на Косову.

Оцењено је да "унутрашњи дијалог" не би требало да буде орочен на кратак период, а да преложена решење треба да буду задовољавајућа и за српску, и за албанску страну.

Учесници скупа су изнели различите ставове и о историјским збивањима на Косову, и о садашњим односима у албанском друштву, који су, како је речено, другачији од стереотипа.

Наведено је да би се питање Косова могло посматрати и у контексту ширих збивања у региону, с аспекта тежњи српског и албанског народа и интереса међународне заједнице.

Директор Института за савремену историју Момчило Павловић је оценио да би формирање "националне комисије" био предуслов за даље активности за налажење решења за статус Косова.

По његовим речима, та комисија би требала да објави све у вези с Косовом од 1981. године до данас, почевши од активности и планова свих институција и бивших председника.

Павловић је рекао да би се та комисија, у чијем саставу би били и Срби и Албанци, бавила и злочинима на Косову, за које треба да одговара свако ко их је починио, без обзира на националност.

Директор Института за политичке студије Иван Ђурић је рекао да за Србију "нема важнијег питања од статуса Косова".

"Како постићи склад између максималног интереса који задовољава обе стране - територијални интегритет и државну целовитост Србије, и максималног интереса албанске стране?", питао је он.

Оценио је да још нема "националног консензуса" у Србији о Косову, истакавши да је "државни врх позивом на унутурашњи дијалог учинио велики корак" у том правцу.

Рекао је да би при Влади Србије или њеној Канцеларији за Косово требало формирати "државну комисију" која би се бавила разрешењем "Гордијевог чвора" који је, како је рекао, "историја наметнула Србима и Албанцима".

Војислав Павловић из Балканолошког институт САНУ је упозорио да се поред бриге о територији, мора водити и брига о људима: "Територија без људи чини ми се мање вредна".

"Економски јака Србија, са стабилним институцијама, у међународној заједници ће моћи да се представи као поуздан саговорник у решавању косовског питања", рекао је он.

Миша Ђурковић из Института за европске студије је одбацио идеје о разграничењу или подели Косова, истаквши да то "странци једноставно не би дозволили".

Он је рекао, позивајући се на директне контакте с представницима Албанаца на Косову, да се албанско друштво у великој мери променило и да све више људи напушта Косово.

"Сада, по њиховим подацима, на Косову, заједно са Србима и осталим заједницама, има око 1,1 милион грађана", рекао је Ђурковић који се заложио за "офанзивније контакте" с представницима Албанаца.

Скупу су присуствовали директор Канцеларије Владе Србије за Косово Марко Ђурић, министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Младен Шарчевић и генерални секретар председника Србије Никола Селаковић.

Ђурић је изразио задовљство што су на скупу изнети различити ставови, а Селаковић најавио да ће сва излагања бити достављена председнику Србије Александру Вучићу.

(Бета, 13.11.2017)