Skup unutrašnjeg dijaloga u Beogradu: Status Kosova najvažnije pitanje Srbije
Status Kosova je za Srbiju najvažnije nacionalno pitanje, čijem rešavanju bi moglo doprineti formiranje nacionalne ili državne komisije, rečeno je danas u Beogradu na skupu o tome.
Na skupu predstavnika instituta društvenih i humanističkih nauka, u okviru "unutrašnjeg dijaloga" o Kosovu je ukazano da je rešavanje tog pitanja značajno i za ekonomsko jačanje Srbije, i srpskog naroda na Kosovu.
Ocenjeno je da "unutrašnji dijalog" ne bi trebalo da bude oročen na kratak period, a da preložena rešenje treba da budu zadovoljavajuća i za srpsku, i za albansku stranu.
Učesnici skupa su izneli različite stavove i o istorijskim zbivanjima na Kosovu, i o sadašnjim odnosima u albanskom društvu, koji su, kako je rečeno, drugačiji od stereotipa.
Navedeno je da bi se pitanje Kosova moglo posmatrati i u kontekstu širih zbivanja u regionu, s aspekta težnji srpskog i albanskog naroda i interesa međunarodne zajednice.
Direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović je ocenio da bi formiranje "nacionalne komisije" bio preduslov za dalje aktivnosti za nalaženje rešenja za status Kosova.
Po njegovim rečima, ta komisija bi trebala da objavi sve u vezi s Kosovom od 1981. godine do danas, počevši od aktivnosti i planova svih institucija i bivših predsednika.
Pavlović je rekao da bi se ta komisija, u čijem sastavu bi bili i Srbi i Albanci, bavila i zločinima na Kosovu, za koje treba da odgovara svako ko ih je počinio, bez obzira na nacionalnost.
Direktor Instituta za političke studije Ivan Đurić je rekao da za Srbiju "nema važnijeg pitanja od statusa Kosova".
"Kako postići sklad između maksimalnog interesa koji zadovoljava obe strane - teritorijalni integritet i državnu celovitost Srbije, i maksimalnog interesa albanske strane?", pitao je on.
Ocenio je da još nema "nacionalnog konsenzusa" u Srbiji o Kosovu, istakavši da je "državni vrh pozivom na unuturašnji dijalog učinio veliki korak" u tom pravcu.
Rekao je da bi pri Vladi Srbije ili njenoj Kancelariji za Kosovo trebalo formirati "državnu komisiju" koja bi se bavila razrešenjem "Gordijevog čvora" koji je, kako je rekao, "istorija nametnula Srbima i Albancima".
Vojislav Pavlović iz Balkanološkog institut SANU je upozorio da se pored brige o teritoriji, mora voditi i briga o ljudima: "Teritorija bez ljudi čini mi se manje vredna".
"Ekonomski jaka Srbija, sa stabilnim institucijama, u međunarodnoj zajednici će moći da se predstavi kao pouzdan sagovornik u rešavanju kosovskog pitanja", rekao je on.
Miša Đurković iz Instituta za evropske studije je odbacio ideje o razgraničenju ili podeli Kosova, istakvši da to "stranci jednostavno ne bi dozvolili".
On je rekao, pozivajući se na direktne kontakte s predstavnicima Albanaca na Kosovu, da se albansko društvo u velikoj meri promenilo i da sve više ljudi napušta Kosovo.
"Sada, po njihovim podacima, na Kosovu, zajedno sa Srbima i ostalim zajednicama, ima oko 1,1 milion građana", rekao je Đurković koji se založio za "ofanzivnije kontakte" s predstavnicima Albanaca.
Skupu su prisustvovali direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Marko Đurić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković.
Đurić je izrazio zadovljstvo što su na skupu izneti različiti stavovi, a Selaković najavio da će sva izlaganja biti dostavljena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
(Beta, 13.11.2017)
