Sudbina mi je stara, a stihovi malo novi

Prolog Ja videh Troju, i videh sve. More, i obale gde lotos zre, i vratih se, bled, i sam. Na Itaki i ja bih da ubijam, al kad se ne sme, bar da zapevam malo nove pesme. U kući mi je pijanka, i blud, a tužan je život na svetu, svud – izuzev optimiste! Ja nisam pevač prodanih prava, ni laskalo otmenih krava. Ja pevam tužnima: da tuga od svega oslobođava. Nisam patriotska tribina. Nit marim za slavu Poetika. Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina,