On memoriam

Ja ne znam razlog: ali, kad idete Na to da objasnim jedan uzdah svoj, Treba, Gospo, da se mnogo čega setim... Vidite, ja sam bio zdravo dete, Bezbrižno, čilo, k’o proletnji poj Tica. Voleo se da igram i letim Kroz zračna polja i kroz šumski hlad. Mirisi su žeđ mi, sunce moju glad, A oko boje polja tolili; Obesan, nisam baš voleo rad, Na koji bi me, katkad, umolili. I dečko, Gospo, ja sam vedar bio, Voleo reke, šume, nebo plavo; Iskren i dobar,