CSP: Srbija daleko od ispunjavanja političkih kriterijuma iz Kopenhagena

Srbija je daleko od ispunjavanja političkih kriterijuma iz Kopenhagena, pošto u svim relevantnim oblastima postoje brojni problemi, zaključci su danas predstavljenog izveštaja Centra savremene politike (CSP) i Evropskog fonda za Balkan.

Dok Evropska komisija u svojim izveštajima stavlja veći akcenat na stanje u pregovaračkim poglavljima, u ovom izveštaju fokus je bio na ispunjenosti političkog kriterijuma iz Kopenhagena, koji se odnosi na stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i zaštitu manjina.

Programski direktor CSP Nikola Burazer, autor izveštaja "Demokratija u razvoju: Izveštaj iz senke o kriterijumima iz Kopenhagena zemalja kandidata za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu", rekao je da je cilj tog dokumenta da predstavi stanje u tim zemljama u oblastima izbora, parlamenta, upravljanja, civilnog društva, slobode izražavanja i regionalnih odnosa.

Kriterijumi iz Kopenhagena, usvojeni 1993. godine, predstavljaju uslove koje moraju da ispune zemlje koje žele da budu članice Evropske unije.

Izveštajem koji se odnosi na period od 1. novembra 2016. do 31. oktobra 2017. godine, obuhvaćene su četiri države Zapadnog Balkana koje imaju status kandidata za članstvo u EU - Srbija, Crna Gora, Makedonija i Albanija, a na današnjoj konferenciji "Zapadni Balkan i EU: Put ispred nas" predstavljen je samo deo izveštaja koji se odnosi na Srbiju.

Burazer je kazao da je proces na sam dan aprilskih predsedničkih izbora u Srbiji bio fer, ali da su tokom kampanje uočeni mnogi problemi, među kojima s biračkim spiskom, s takozvanim "bugarskim vozovima", i odnos medija prema kandidatima.

U vezi s radom Skupštine Srbije naveo je da je veliki broj zakona, preko 50 odsto, usvojen po hitnom postupku, što je neprihvatljivo, kao i da je malo vremena izdvojeno za raspravu o zakonskim predlozima, i da u Skupštini Srbije postoji atmosfera sukoba, uz izricanje brojnih kazni.

Burazer je rekao da su mnogobrojni problemi u radu nezavisnih tela i kao primere naveo da Agencija za borbu protiv korupcije dugo nije imala dovoljan broj članova Upravnog odbora, da nije jasno da li novi ombudsman Zoran Pašalić ispunjava uslove za tu funkciju.

U oblasti civilnog društva situacija je bolja nego u drugim analiziranim oblastima, navodi se u izveštaju, iako i tu ima problema, dok je po pitanju medija veliki problem način finansiranja, pošto su brojni lokalni mediji osnovani neposredno pre konkursa za dodelu sredstava.

Broj napada na novinare je u porastu, pošto je od januara do oktobra ove godine zabeleženo više napada nego u celoj 2016. godini, rekao je autor izveštaja.

Burazer je pohvalio aktivnost Srbije u Berlinskom procesu, ali je konstatovao da je u odnosima Srbije s drugima bilo mnogo kontroverzi i afera, od kojih su najveće bile s Makedonijom i Kosovom, i da se stiče utisak da su one proizvod vladajućih struktura.

Istraživač Univerziteta u Gracu Marko Kmezić rekao je da veliku opasnost za demokratiju na Zapadnom Balakanu predstavlja prihvatanje teze da demokratija i stabilnost nisu nužno povezani procesi i da najveću opasnost samu po sebi čine režimi koji "lažno obećavaju stabilnost".

On je kao negativan naveo primer iz 2015. godine, kada je Austrija podržala tadašnju makedonsku vlast koja je "kršila demokratska načela i nije poštovala ljudska prava", zbog toga što je Makedonija imala važnu ulogu u prekidanju balkanskog izbegličkog koridora.

Kmezić je procenio da Srbija ne bi bila spremna za članstvo u EU ni kad bi zatvorila sva pregoračka poglavlja i dodao da su političke stranke glavni uzročnici korupcije i da problem neće biti rešen ako u fokusu budu samo institucije, a ne i reforma političkih stranaka.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović rekao je da u zemljama Zapadnog Balkana postoji velika nesrazmera između zakonskih propisa i prakse, kao i da ima znatnih odstupanja koja EU zahteva od budućih članica.

Majstorović je kazao da stabilnost demokratskih institucija ugrožavaju političke stranke kroz partijsko zapošljavanje, otežavanje rada nezavisnih regulatornih tela i obesmišljavanjem uloge parlamenta.

On je rekao da, ako reforme nisu pod kontrolom civilnog društva, jača autoritarnost, a vladavina prava i demokratija se ruše.

(Beta, 15.12.2017)