Svet nastaje kad se Bog umori

Dešava se da Boga namuče njegova svetlost i tišina, muka mu pripadne od beskonačnosti. Tada kao ogromna, preosetljiva ostriga čije telo, tako nago i delikatno, oseća i najmanje treperenje delića svetlosti, grči se i ostavlja za sobom malo mesta gde se u isti mah, ni iz čega pomalja svet. Najpre svet podseća na plesan, nežan je i beo, ali raste brzo, nit po nit se spajaju tvoreći snažnu oplatu. Na kraju se stvrdne i onda počinje da dobija boje.