Novogodišnja balada

Mesec kroz oblake što se roje baci u sobu svoj mukli pogled Šest pribira na stolu stoje I samo jedan prazan, proklet To moj muž, i ja, i prijatelji Dočekujemo Novu godinu Zašto su mi prsti krvavi i crveni I zašto osećam otrov u vinu? Domaćin, podigav punu čašu – Bio je važan i tvrd ko zid: “Pijem za zemlju rođenu našu U kojoj ležimo svi!“ A moj drug pogleda u mene I, setivši se nečega živo Uzviknu: “A ja – za pesme njene U kojima svi živimo!“ A