Ljubomir Živkov: Lep čovek
RTV 30.12.2017 | RTV
FARKAŽDIN - Moj baba nije imao nijedan jedini novčanik otkako ga pamtim. Deda je imao šarajtov takoreći birtaški, crn, sa više odeljaka, od kojih su neki bili nanovo ušivani, koncem debljim od fabričkog; baba je, pak, i ono malo gotovine neophodne u retkim i vanrednim prilikama kako što je odlazak u Novi Sad na sajam, ili u Orlovat na Vavedenje, nosio u džepu pantalona: vasceo njegov život tubim kao bezgotovinski. Ravnodušan prema kupovini - i provijanta, i alata, i tekstila - prepuštao ju je drugim
Vozačku dozvolu stavio je u metalnu kutiju crvenog zetora i nije ni na nju mislio, džepove na njegovim košuljankama ili pantalonama nije potrebno pregledati pre pranja. Kafana na kakvu je bio navikao prestala je da postoji i prerasla je u gvožđaru, pa je svoju sve manju dozu piva pio u prodavnici dva ćoška od kuće. Tamo je usled trajne oskudice u sagovornicima, koja krasi danas svako selo, a i zbog svoje prirode, stupao u razgovor sa kupcima
