Bodler, nekrunisani pariski princ tame
RTS 31.12.2017
„Gledate me kao retku zver! A treba da znate da je iz društva prognan onaj koji je, po nesalomivoj snazi duha, za glavu viši od banalne svetinje. Ovaj svet stekao je toliku težinu prostaštva da je ono, uprkos čovečjem duhu, dobilo snagu strasti. Ali ima izvrsnih oklopa koje ni sam otrov ne bi mogao da nagrize… Ostao sam ono što sam i nekada bio: odgovoran i razvratan. Avaj! Nedostaje mi možda udarac bičem, onaj namenjen deci i robovima… Ali, ne mari ‒ kad budem izazvao opštu odvratnost i užas, osvojiću
Ovako je svoje vjeruju izrazio Šarl Pjer Bodler (1821‒1867), preteča i utemeljitelj modernizma. Njegova poezija, stvarana u duhu sinestezije ‒ najlepše i najbogatije metafore ‒ ostavila nam je u nasleđe jezgrovitost i savršenstvo forme, preciznost i simboličnost jezika, osobeni ritam i muzikalnost stiha, sumorni doživljaj sveta i pesimizam. Sigurno je da biografske okolnosti objašnjavaju splin, čamu i užasnutost nad predvidivošću svakodnevice,
