Кратка, лична, историја доколичарења: Умете ли ви да се заиста опустите и не радите ништа?
Недељник 06.01.2018 | Пише: Бранко Росић
Заправо, никада није опуштено; када си запослен, немаш много времена за доколичарење јер те прогањају позиви, обавезе, дедлајни. Када си незапослен, напет си јер би требало нешто предузети зато што време пролази
Синоћ, пита ме другарица, које су ми тренутне амбиције? Одговорио сам: "Истрајно уживање у доколици." Био сам искрен, најискренији. Сутра идемо на колективни, традиционални, годишњи одмор и ја мислим само о томе да ли ћу и како на прави начин искористити доколицу. Моја највећа уживања у тој дисциплини била су током летњих распуста. У хладу бетонских солитера густирао сам "Команданта Марка", "Текса Вилера", касније "Алана Форда". Једино тада
