Kratka, lična, istorija dokoličarenja: Umete li vi da se zaista opustite i ne radite ništa?
Nedeljnik 06.01.2018 | Piše: Branko Rosić
Zapravo, nikada nije opušteno; kada si zaposlen, nemaš mnogo vremena za dokoličarenje jer te proganjaju pozivi, obaveze, dedlajni. Kada si nezaposlen, napet si jer bi trebalo nešto preduzeti zato što vreme prolazi
Sinoć, pita me drugarica, koje su mi trenutne ambicije? Odgovorio sam: "Istrajno uživanje u dokolici." Bio sam iskren, najiskreniji. Sutra idemo na kolektivni, tradicionalni, godišnji odmor i ja mislim samo o tome da li ću i kako na pravi način iskoristiti dokolicu. Moja najveća uživanja u toj disciplini bila su tokom letnjih raspusta. U hladu betonskih solitera gustirao sam "Komandanta Marka", "Teksa Vilera", kasnije "Alana Forda". Jedino tada
