Duda Alapača: Možeš, smeš, i sve se računa

Sedeli su na klupi u svlačionici kada sam ušla. Nije me videla. Mali je plakao držeći polomljene naočare u krilu. Majka je ljutito razgovarala s nekim na telefon. Neće on meni više ići na košarku, rekla je. Kome ja plaćam tri hiljade dinara mesečno? Za šta…? Da sedi na klupi…? Da ga gađaju loptom…? Koje su ovo po redu naočare..? Berem li ja pare na grani, a…? Ali, mama, ja želim… zacvileo je dečak. Izvini, ne čujem te, sin ti plače, cmizdri kao