ХРВ: Провладини медији против независних новинара воде кампање блаћења (ВИДЕО)

У Србији је током 2017. године остварен "ограничен напредак" у смањивању диспропорције између обавеза Србије на плану људских права и њене праксе на том подручју, оценила је међународна организација Хјуман рајтс воч (Хуман ригхтс ватцх – ХРВ) у најновијем гпдишњем извештају који је данас објављен.

У извештају о стању људских права у свету наводи се да новинари, као и активисти за људска права раде у непријатељском окружењу и да провладини медији против независних новинара воде "кампање блаћења" оптужујући их да су "издајници" и "страни плаћеници".

Реакције власти на нападе на новинаре биле су неадекватне, оценио је ХРВ и навео да високи европски званичници током посета Србији нису јавно указали на потребу побољшања људских права."Током године неколико посета високе представнице за спољну политику и безбедност Федерике Могерини, председника Европског савета Доналда Туска, комесара за проширење Јоханеса Хана, биле су фокусиране на приступање Србије Европској унији и процес Београд-Приштина, али без јавног изјашњавања о потреби за напретком на пољу људских права", наводи се у извештају ХРВ и подсећа да је Европски парламент у јуну нагласио потребу да се спроведу реформе у области људских права и владавине права.

ХРВ је у извештају пренео податке Независног удружења новинара Србије, према којима је од јануара до средине новембра регистровано 75 случајева насиља, претње и застрашивања новинара, укључујући физичке нападе.

"Напади и претње новинарима су настављени. Реакције власти су биле неадекватне. Провладини медији су наставили спровођење кампања блаћења усмерених против независних медија и новинара", оценио је ХРВ.

Та организација за заштиту људских права је у извештају подсетила да су новинарку Данаса Лидију Валтнер одвукле две особе са инаугурације председника Александра Вучића држећи је за врат и да су јој узели мобилни телефон, као и да новинари Вајса, Радио Београда и Инсајдера тврде да су их непознате особе силом и претњом спречиле да извештавају с тог догађаја.

У извештају се наводи и пример пресуде Вишег суда у Београду којом је недељник НИН финансијски кажњен због наводне повреде угледа министра унутрашњих послова Небојше Стефановића поводом текста о рушењу у Савамали.

Рад комисије основане да истражи убиства новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића је, према оцени ХРВ, "споро напредовао".

ХРВ оцењује и да активисти за заштиту људских права раде у непријатељском окружењу.

"Онлајн претње активистима за људска права су честе и власти их ретко истражују. Провладини медији браниоце људских права клевећу као 'издајнике' и 'стране плаћенике'" , пише ХРВ.

Организација је подсетила да су чланови Српске напредне странке напали и избацили девет активиста Иницијативе младих за људска права са страначке трибине у Бешки, а да су две особе завршиле у Хитној помоћи.

У извештају се оцењује и да су услови за пријем тражилаца азила и даље лоши и да систем азила има  недостатаке, иако се смањио број људи који траже заштиту. Од јануара до октобра, наводи ХРВ, регистровано је 5.153 тражилаца азила, дупло мање него у истом периоду 2016. Међу њима је највише било Авганистанаца, Ирачана и Сиријаца.

До новембра Србија је одобрила избеглички статус само једном тражиоцу азила, Сиријцу, а субсидијарну заштиту ниједном.

"Србија нема формалне процедуре за процену узраста деце без пратње, чиме старију децу доводи у ризик да буду третирани као одрасли уместо да добију посебну заштиту", наводи ХРВ и додаје да је, према подацима Министарства унутрашњих послова, до краја октобра у Србији регистровано 132 деце без пратње.

Многа деца, додаје се у извештају, бораве у отвореним центрима за азил, као што су прихватни и транзитни центри, што их излаже опасности злостављања и експлоатације.

ХРВ је оценио да је напредак у кривичном гоњењу за ратне злочине остао спор.

"Кривична гоњења за ратне злочине су ометана због недостатка политичке воље, недовољно запослених и других ресурса у Тужилаштву за ратне злочине и слабих механизама за подршку сведока", наводи се у извештају и подсећа да је после 18 месеци коначно именован нови тужилац за ратне злочине.

ХРВ је оценио да су напади и узнемиравање припадника ЛГБТ популације редовни, да су истраге често споре, а кривична гоњења ретка, али да је Парада поноса у септембру одржана без већих инцидената.

(Бета, 18.01.2018)