Улица туге, улица наде

Некада је њеном калдрмом одјекивало на хилајде нанула и цокула, па на десетине хиљада штикли чији се звук мешао са смехом и звекетом новца док су се, коцком, Стојадини и Фиће утркивале до прве кафане. А онда је пао мрак. Трава је прекрила радосне стазе, коцка је скоро нестала, сијалице се угасиле. Завладаја је туга, отишло се у заборав. „Када смо овде стигли 2006. године било је језиво. Уличног осветљења нигде, тротоари урасли у коров, коцка