Селу на Златибору претило је изумирање, а ово га је спасло
Блиц 04.02.2018 | Владимир Лојаница
Овде се народ није јагмио да потрчи у Ужице, или какав други град, зарад посла и варошанског звања и занимације. Лепше му било да остане на дедовини, да ради од јутра до сутра, али опет буде свој на своме, па зато му се дало да пристојно да живи и, куд ћеш већег блага, има пуну кућу порода.
На стотине огњишта заувек угашено по висовима Златибора, али доле у подбрђу планине једно село се подмлађује и живи. Онај дим што се вије са кровова сушара не да белој куги ту ни да привири. - Јуче сам крстио дете, четврто у мајке. Од почетка године укупно пет. Добро је да има ко да рађа децу и од чега да их издржава - дочека нас пред храмом Светог Илије у Мачкату свештеник Мирослав Неђић. А ту у црквеној порти Мачкат је обележавао светковину,
