Selu na Zlatiboru pretilo je izumiranje, ali se pojavilo rešenje da ono opet zaživi

Ovde se narod nije jagmio da potrči u Užice, ili kakav drugi grad, zarad posla i varošanskog zvanja i zanimacije. Lepše mu bilo da ostane na dedovini, da radi od jutra do sutra, ali opet bude svoj na svome, pa zato mu se dalo da pristojno da živi i, kud ćeš većeg blaga, ima punu kuću poroda. Na stotine ognjišta zauvek ugašeno po visovima Zlatibora, ali dole u podbrđu planine jedno selo se podmlađuje i živi. Onaj dim što se vije sa krovova sušara