Ako ne odemo u Aušvic, bolje da nismo ni dolazili

Podigao sam pogled i ugledao stepenice. Pokretne, nove stepenice koje su neprestano grabile gore-dole, fascinantno, na nekoliko mesta, ne stajući ni za tren. Bilo je to sa one strane stanice koja nekad beše nevidljiva, prekrivena teškom pomrčinom realnog socijalizma, onda naličje, sada valjda lice. Nekad davno, za vakta Jaruzelskog, nedaleko odatle je zbog šest pečenih pilića dobro uvezanih žicom, s noge na nogu, u besprekornom redu, čamilo