Luk i naranča

Kako godina odmiče, sve češće dane završavam u kvartovskom supermarketu. Već s kraja septembra, počnem samu sebe susretati među rafama, u ono nekoliko minuta pred zatvaranje, dok crvena uniforma prati svaki moj korak i nevoljko žogerom tare s poda otiske koje za sobom ostavljam. I tako sve do marta, dok god magla štipa za oči, ja svoje noćne šetnje (a noći su tada i ovdje sramno dugačke) završavam pred kasom. Potreba za zrakom izvuče me iz