Posuđena kaldrma: VREBAJU U MRAKU

Sedim, pijem kafu, čitam neke stare novine. Nisam ti išta pametan, pametniji od tebe. Samo nekakva navika mi je biti informisan. Ili je to samo još jedno obeležje civilizacije? Napretka? Savremenog, ili razvijenog doba?! Ili je to jednostavna potreba svakog živog bića da u sve nos zabada?! Možda je to nama ljudima duševna hrana? Kao što se svraka ustremi na sjajne dugmiće? Ajkulica, radi preživljavanja, ždere sve? Možda tako i mi: čitamo sve.