Duda Alapača: Samo kažem

U životu postoje tako neki dobri dani za koje mislimo da su loši. Obično počinju sa: ”Zašto me nisi probudio na vreme”, a nastavljaju kao ”izađi iz tog kupatila već jednom, ima nas još koji živimo u ovoj kući…Otkud ja znam gde je tvoj sat… Dete drago, možemo li bar jednom znati gde nam je taj pribor za likovno… Kako to misliš – nema hleba, jesam li ti rekla sinoć da kupiš… Mama, daj mi za užinu…Nemam sitno, pitaj tatu… Tata daj mi za užinu… Dao