Професор филозофије (2)
Данас 09.02.2018 | Пише: Златко Паковић
Професор је поједине речи у свакој реченици изговарао отегнуто, али са меко праскавим завршетком.
Тако да је у његовим устима српски на махове добијао мелодију класичног грчког. У свакој је његовој реченици, у свакој од две-три њене варијације, било речи у којима су, као горска језера, полегле акценатске дужине, потом, долазио би оштар нагласак, један пад или једно нагло уздизање. Некакав спокојан немир. И никад потом, ни током студија филозофије, ни током студија позоришне режије, ни на предавањима која су држали истакнути филозофи,
