Трибина: У Уставу Србије дефинисати безбедност као јавно добро, ојачати контролу

Сектор безбедности скромно је и на несистематичан начин уређен у Уставу Србије, оцењено је данас на јавној расправи у Београду о месту система безбедности у Уставу Србије и затражено да се то промени.

У Уставу је, како је закључено, потребно безбедност политичке заједнице дефинисати као јавно добро, дефинисати све актере и начин управљања системом безбедности и успоставити демократску цивилну контролу над тим сектором.

Представљајући предлоге, председник Управног одбора Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Мирослав Хаџић је оценио да је потребно најпре побројати све актере безбедносног сектора, како државне тако и недржавне.

"Потребно је да Уставом буде уређено управљање и руковођење системом безбедности, да се дефинише место, положај и улога Савета за националну безбедност, као и одговорност оних који пружају безбедносне услуге, као одговорност за, на пример, професионалну спремност војске тако и одговорност пред Скупштином или другим органима", казао је Хаџић на скупу у Београду.

По његовим речима, други пакет предложених промена Устава Србије односи се на успостављање механизама демократске цивилне контроле система безбедности.

"Битно је да се спречи сливање опасне моћи у руке појединца или групе", те се зато тражи да се "у процес одлучивања о употреби државне силе укључе различите инстанце тако да се не дозволи једном човеку да сам одлучује", навео је Хаџић.

Он је оценио да предложене измене закона о војсци, полицији и Безбедносно-информативној агенцији (БИА) показују тенденције да се министрима и директору БИА дају "огромна дискрециона овлашћења", чиме се како је рекао, "укида аутономија оних који су стручни у тим службама".

"Уместо разрађених процедура, имамо праксу успостављања личне контроле над државним апаратима силе. Ниједна власт не жели промене, већ начелно жели да увећа моћ и зато би требало обухватити демократском цивилном контролом и цивилне наредбодавце - од председника државе и владе, до министара и дирекора БИА, који су директно одговорни за начин употребе тих институција", додао је Хаџић.

Наводећи да је Устав Србије написан "у једном даху, без јавне расправе" професор Правног факултета Универзитета Унион Богољуб Милосављевић је оценио да је сектор безбедности у највишем правном акту "уређен скромно и на несистематичан начин".

"У Уставу је само једна мисија Војске Србије уређена док је друга само назначена. Остали безбедносни органи се скоро и не помињу у Уставу. Уређено је и да припадници војске и полиције не могу бити чланови политичких партија, што не пише и за припаднике безбедносне службе", навео је Милосављевић.

Он је казао и да устави старих демократија не морају детаљно да пишу о безбедности јер у тим земљама постоје квалитативно уређени односи носилаца власти и јасно дефинисани начини понашања система безбедности и контроле над њим.

"Србија је једна од ретких земаља које имају Савет за националну безбедност, а чији Устав не уређује шта представља то тело. Један од проблема нашег Устава је и терминолошка недоследност јер сваки пут када се појави појам безбедности, било да је реч о безбедности грађана, националној безбедности или одбрани и безбедности, имате другачији садржај", указао је Милосављевић.

(Бета, 13.02.2018)