"Kako je, bre, umro? Juče sam ga gledao na televiziji": Priča Draže Petrovića o glumcima koji odlaze na jedno bolje mesto
Nedeljnik 15.02.2018 | Piše Draža Petrović
Odrastajući u Malom pozorištu "Duško Radović", gledao sam kako izgleda glumački život. Nije to bogzna šta, ali je bolje nego u fabrici. Od čega umiru glumci? Najčešće od glume, neizlečiva bolest!
Često mi se u životu dešavalo da me pitaju: "Šta radi ćale?" - Sad ne radi ništa. Umro je! - Umro! Kad!? - Ima tome više od 20 godina... - Kako, bre, umro!? Pa juče sam ga gledao na televiziji... Tako vam je to kad ste glumac i umrete. Otišli ste negde samo za najbliže, samo za kolege iz pozorišnog bifea u kome se s vremena na vreme sa zvučnika čuje glas inspicijenta koji javlja da je vaš izlazak na scenu za pet minuta. I za teatarskog šankera
