"Zvaću te na svaku predstavu koju budem igrao": Oproštajno pismo Sergeja Trifunovića drugu sa klase
Nedeljnik 17.02.2018 | Piše Sergej Trifunović
"A ti, ako budeš slobodan i raspoložen, ako budeš mogao i hteo, ti dođi. Kako se već budeš osećao, bez presije. I da: zaista bih voleo da me baš ti sačekaš tamo, kad dođe moj čas. Niko drugi. Prvo ti. Ako budeš mogao i hteo, naravno. I znaš šta, Lobanja: srušićemo i to pravilo, dići ćemo lestvicu - srešćemo se mlađi. Puno, puno mlađi..."
25. jun, 1990. Bife FDU. Upoznajem ljude koji su sa mnom u užem izboru na akademiji, nas 14. Tu smo dakle, mi odabrani. Dvadeset dana pre toga: izbacuju me iz srednje škole pred kraj druge godine, upisujem vanredno, polažem celu drugu godinu, svih 13 predmeta za 4 dana vanrednog ispitnog roka, spremam prijemni (monolog, recitacija, monolog, dve imitacije) uzimam dokumenta, sedam na voz i bežim iz Užica za Beograd na prijemni na FDU. Ali to je
