"Зваћу те на сваку представу коју будем играо": Опроштајно писмо Сергеја Трифуновића другу са класе
Недељник 17.02.2018 | Пише Сергеј Трифуновић
"А ти, ако будеш слободан и расположен, ако будеш могао и хтео, ти дођи. Како се већ будеш осећао, без пресије. И да: заиста бих волео да ме баш ти сачекаш тамо, кад дође мој час. Нико други. Прво ти. Ако будеш могао и хтео, наравно. И знаш шта, Лобања: срушићемо и то правило, дићи ћемо лествицу - срешћемо се млађи. Пуно, пуно млађи..."
25. јун, 1990. Бифе ФДУ. Упознајем људе који су са мном у ужем избору на академији, нас 14. Ту смо дакле, ми одабрани. Двадесет дана пре тога: избацују ме из средње школе пред крај друге године, уписујем ванредно, полажем целу другу годину, свих 13 предмета за 4 дана ванредног испитног рока, спремам пријемни (монолог, рецитација, монолог, две имитације) узимам документа, седам на воз и бежим из Ужица за Београд на пријемни на ФДУ. Али то је
