Dve decenije jada i poniženja
Vesti online 19.02.2018 | J. L. Petković - Vesti
Na hladnoći, ispred neformalnog kolektivnog centra u Resniku, kod Beograda, stežući promzrle šake stajala je Milanka Terzić. Majka četvoro dece, 13 unučadi, nekada nastavnica biologije i hemije, direktorka škole, a već dve decenije izbegla s Kosova, stanarka dve sobice nekadašnjih radničkih baraka. S ulaza se osetio težak miris ustajalog vazduha, dok nas je hodnikom provodila pored soba iz kojih izviru mučne priče uništenih domova, nesreće koje ih je sve izula iz cipla i ruka koje sada grabe za mrvice nade.
- Naš problem bi mogao da se lepo i fino reši. Mi u 21. veku, na sa samim obroncima Beograda, živimo u ovakvim uslovima. Hiljadu puta nam je isključena struja, bez obzira na to da li je to zima, sneg ili kiša i što je u našim zamrzivačima hrana koju smo kupili čisteći po kućama. Da bih kupila lek, moram da očistim nekome stan. Nije to meni ispod časti. Bolesna sam, ali se ni ne žalim. Nedavno sam doživela da me posle bezbroj odlazaka u Metohiju
