Ja sam te gledao

Našao sam se pred Đovanijevom sobom sutradan uveče. Bilo je već prilično kasno. Šetao sam sa Helom pored reke i kasnije previše pio u nekoliko bistroa. Kada sam ušao u sobu, svetlo mi je udarilo u oči; Đovani se uspravio u krevetu i prestravljeno viknuo: - Ko je to? Ko je to? Stao sam kod vrata, malo se zanoseći na svetlu, i rekao: - Đovani, ja sam. Prestani. On je zurio u mene, a onda se okrenuo prema zidu i zaplakao. Pomislio sam: „Isuse