Амбасадор Бугарске: У Србији потребно више позитивних информација из ЕУ

Друштву у Србији потребно је више позитивних информација из Европске уније (ЕУ), оценио је данас амбасадор Бугарске у Београду Радко Влајков и додао да ЕУ и њене институције треба да јединственије раде да би спровеле агенду проширења ЕУ на Западни Балкан.

Говорећи на конференцији&нбсп;"ЕУ и Западни Балкан: Ка већој веродостојности и посвећености обеју страна", Влајков је рекао да ЕУ сматра да је Балкан важан део европске породице.

"Мото председавања (Бугарске ЕУ) је да смо уједињени снажнији. Европска унија&нбсп;треба да буде уједињена. ЕУ и њене институције треба да буду ујединије да би се спровела наша агенда проширења на Западни Балкан", рекао је Влајков на конференцији у београдском Хотелу "Зира".

Амбасадор Бугарске је рекао да ЕУ не жели да се "уносе проблеми" у Унију и додао да је идеја проширења да се препознају нове вредности и да се успоставе добросуседски односи.

"Србија треба да остави проблеме у прошлости и да се окрене будућности, и ми смо спремни да помогнемо у томе", рекао је Влајков.

Амбасадор Бугарске је рекао да је друштву у Србији потребно више&нбсп;позитивних информација из ЕУ и да је потребно грађане уверити да се&нбсп;реформе не спроводе због Брисела, већ због српског народа.

"Видљив је напредак земаља региона у протеклих неколико годна у поређењу са 2013, када је став Европске комисије био да неће бити проширења за време тог мандата. Напори треба да се интензивно наставе. Важно је искористити ову политичку атмосферу", рекао је Влајков у панел-расправи "Имплементација Стратегије: очекивани изазов и прилике".

На питање коју је "лекцију" Бугарска научила на путу ка ЕУ, Влајков је рекао да су грађанско друштво и невладине организације имале важну улогу да објасне људима зашто је чланство у Унији важно, и додао да је у Бугарској постојао политички консензус о томе да је потребно да та земља&нбсп;што пре постане чланица ЕУ.

На конференцији је представница Делегације ЕУ у Србији&нбсп;Нора Хајринен казала да Унија прати напредак земаља у владавини права, која је, како је рекла, један од кључних елемената, додавши да у Србији има још "много да се уради", поред осталог у борби против корупције и за слободу медија.

Нора Хајринен, шефица Политичког сектора у Делегацији ЕУ, рекла је да је Србија одлично руководила мигрантском кризом, чак и боље од неких чланица ЕУ.

"Постоје разне иноватвне идеје у вези са дигитализацијом...&нбсп;постоје прилике и елементи који се могу појачати, а они су повезани с питањем образовања, ту су и&нбсп;добросуседски односи, помирење... Земље треба да раде на томе да се обезбеди процес помирења", рекла је&нбсп;Хајринен о евроинтеграцији Србије.

Истакла је да је Стратегија ЕУ намењена целом региону, али да не постоји "јединствени рецепт за сваку земљу" и да "сваки од начина решавања рефоми мора бити прилагођен" реалности на терену.

"Ова стратегија не измишља 'топлу воду', ту се поставља оквир за нешто што смо већ имали. Променило се то што смо одлучили да прво приступимо основним елементима, односно најизазовнијим поглављима. Отварање тих поглавља на самом почетку, омогућава више времена за дату земљу да прође кроз реформе",&нбсп;рекла је&нбсп;Хајринен.

Говорећи о томе како ЕУ помаже Србији,&нбсп;Хајринен је навела "твининг пројекте", пројекте за инфраструктуру, да омогућава боље радне услове за судство, а да је један&нбсп;од главних пројеката била помоћ за смањење броја нерешених предмета у правосуђу, од готово милион.

(Бета, 13.03.2018)