Ambasador Bugarske: U Srbiji potrebno više pozitivnih informacija iz EU
Društvu u Srbiji potrebno je više pozitivnih informacija iz Evropske unije (EU), ocenio je danas ambasador Bugarske u Beogradu Radko Vlajkov i dodao da EU i njene institucije treba da jedinstvenije rade da bi sprovele agendu proširenja EU na Zapadni Balkan.
Govoreći na konferenciji "EU i Zapadni Balkan: Ka većoj verodostojnosti i posvećenosti obeju strana", Vlajkov je rekao da EU smatra da je Balkan važan deo evropske porodice.
"Moto predsedavanja (Bugarske EU) je da smo ujedinjeni snažniji. Evropska unija treba da bude ujedinjena. EU i njene institucije treba da budu ujedinije da bi se sprovela naša agenda proširenja na Zapadni Balkan", rekao je Vlajkov na konferenciji u beogradskom Hotelu "Zira".
Ambasador Bugarske je rekao da EU ne želi da se "unose problemi" u Uniju i dodao da je ideja proširenja da se prepoznaju nove vrednosti i da se uspostave dobrosusedski odnosi.
"Srbija treba da ostavi probleme u prošlosti i da se okrene budućnosti, i mi smo spremni da pomognemo u tome", rekao je Vlajkov.
Ambasador Bugarske je rekao da je društvu u Srbiji potrebno više pozitivnih informacija iz EU i da je potrebno građane uveriti da se reforme ne sprovode zbog Brisela, već zbog srpskog naroda.
"Vidljiv je napredak zemalja regiona u proteklih nekoliko godna u poređenju sa 2013, kada je stav Evropske komisije bio da neće biti proširenja za vreme tog mandata. Napori treba da se intenzivno nastave. Važno je iskoristiti ovu političku atmosferu", rekao je Vlajkov u panel-raspravi "Implementacija Strategije: očekivani izazov i prilike".
Na pitanje koju je "lekciju" Bugarska naučila na putu ka EU, Vlajkov je rekao da su građansko društvo i nevladine organizacije imale važnu ulogu da objasne ljudima zašto je članstvo u Uniji važno, i dodao da je u Bugarskoj postojao politički konsenzus o tome da je potrebno da ta zemlja što pre postane članica EU.
Na konferenciji je predstavnica Delegacije EU u Srbiji Nora Hajrinen kazala da Unija prati napredak zemalja u vladavini prava, koja je, kako je rekla, jedan od ključnih elemenata, dodavši da u Srbiji ima još "mnogo da se uradi", pored ostalog u borbi protiv korupcije i za slobodu medija.
Nora Hajrinen, šefica Političkog sektora u Delegaciji EU, rekla je da je Srbija odlično rukovodila migrantskom krizom, čak i bolje od nekih članica EU.
"Postoje razne inovatvne ideje u vezi sa digitalizacijom... postoje prilike i elementi koji se mogu pojačati, a oni su povezani s pitanjem obrazovanja, tu su i dobrosusedski odnosi, pomirenje... Zemlje treba da rade na tome da se obezbedi proces pomirenja", rekla je Hajrinen o evrointegraciji Srbije.
Istakla je da je Strategija EU namenjena celom regionu, ali da ne postoji "jedinstveni recept za svaku zemlju" i da "svaki od načina rešavanja refomi mora biti prilagođen" realnosti na terenu.
"Ova strategija ne izmišlja 'toplu vodu', tu se postavlja okvir za nešto što smo već imali. Promenilo se to što smo odlučili da prvo pristupimo osnovnim elementima, odnosno najizazovnijim poglavljima. Otvaranje tih poglavlja na samom početku, omogućava više vremena za datu zemlju da prođe kroz reforme", rekla je Hajrinen.
Govoreći o tome kako EU pomaže Srbiji, Hajrinen je navela "tvining projekte", projekte za infrastrukturu, da omogućava bolje radne uslove za sudstvo, a da je jedan od glavnih projekata bila pomoć za smanjenje broja nerešenih predmeta u pravosuđu, od gotovo milion.
(Beta, 13.03.2018)
