Случај Џонија Рацковића: "Мушка бахатост је привилегија којој истиче време трајања"
Недељник 17.03.2018 | Пишу: Јована Радовановић. Зори
Оправдавање типа "он је такав", "па није урадио ништа страшно", "нећемо ваљда сада сваког мушкарца да нападамо", води нормализацији онога што никако не би смело да буде нормално и прихватљиво. "На сваком кораку и 'голим оком' можете да видите да цело друштво клизи ка том моделу нормализације ненормалних ствари, каже Марина Хугхсон Благојевић са Института за криминолошка и социолошка истраживања
Да ли би ти који данас правдају насилнике, као у случају Ненада Џонија Рацковића који је сексуално узнемиравао једну девојку, имали храбрости да погледају жртву у очи и кажу јој да је "такав". Можда већ и јесу. Јер о жртви не знамо готово ништа. Знамо да има двадесетак година, и да за њу Рацковић није "концептуални уметник" већ "маторац" који ју је повредио и понизио. Релативизација не само овог случаја него и случаја Предрага Сарапе и испада
