Уздаси послужиоца из Дакара

Управо у склоништу од трупаца прућем врбовим скритих Крај сивих топова окренутих према сјеверу Мислим на афричко село Гдје смо плесали или пјевали или љубав водили И држали дуге говоре што су били Весели и племенити Видим свог оца који се борио Против Ахантија У служби Енглеза Видим сестру у смијеху што луд је био С грудима тврдим као гранате И поново видим Своју мајку вјештицу која је једина у селу Презирала со Тући просо у авану Сјећам се