Стари Крагујевац - Касаба Караговинџа (други део)

Велики део становништва бавио се земљорадњом. Не рачунајући Влахе, који су плаћали порез по влашком обичају (свака кућа по дукат), судећи по висини прихода, највише се гајила пшеница (840 акчи), затим јечам (420), просо (147), а у мањој мери зоб и раж. Знатан је био приход од лана (315 акчи), као и од винограда (пристојба на ширу 120 акчи). Забележени су приходи од свиња (135 акчи) и пчела (117 акчи). Сама чињеница да је Крагујевац имао