Reljić: Balkanu treba više para iz EU fondova ili bespovratna pomoć
Šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) u Berlinu Dušan Reljić izjavio je da ni nova Strategija proširenja Evropske unije, ni razvojne strategije šest nacionalnih ekonomija na takozvanom zapadnom Balkanu, ne obezbeđuju uslove da bi se ostvarili neophodan privredni rast, društveni napredak i politička stabilnost u tom regionu.
"Zato, ukoliko EU zaista želi da se područje bivše Jugoslavije, zajedno sa Albanijom, približi ostatku kontinenta, mora da omogući tim državama da koriste novac iz strukturnih fondova Evropske unije ili da dobiju neke drugu bespovratnu razvojnu pomoć", rekao je Reljić za novi broj Magazina Biznis.
Reljić je naveo da će u aprilu Komisija Evropske unije da objavi naredne izveštaje o političkom i ekonomskom stanju u zemljama koje žele da postanu članice.
"Već i na osnovu postojećih dokumenata EU upućenih Vladi Srbije i procena naučnih istraživača u Srbiji i van nje, jasno je da je najveći materijalni problem nedovoljan privredni rast," rekao je Reljić, koji je nedavno sa italijanskim kolegom Mateom Bonomijem objavio analizu "EU i Zapadni Balkan: Tako blizu a još tako daleko".
Najveći politički problem, kako je istakao, je slabljenje pravne države i demokratskih ustanova, pre svega odsustvo kontrolne uloge parlamenta i javnosti nad Vladom.
Dodao je da se, kao što je naglašeno u Strategiji proširenja EU, u regionu jasno prepoznaju "zarobljene države", uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcija na svim nivoima vlasti i javne uprave.
Na pitanje šta je trenutno najvažnije da Srbija uradi da bi poboljšala svoju poziciju na putu ka članstvu u EU, Reljić je rekao da bi bilo neophodno da utrostruči privredni rast na oko pet do šest odsto godišnje i da oslobodi trenutno "zarobljenu državu" i javnost stege pod kojom ih drži politička vlast.
Kao glavne probleme zemalja zapadnog Balkana, posmatrano sa socijalno-ekonomskog stanovišta, Reljić pre svega, ističe gubitak stanovništva i s tim povezano nazadovanje kvaliteta javnih dobara - školstva, zdravstva, nauke.
"Posledica svega toga je da se osipa sredina društva. A treba biti svestan da samo iz obrazovane i koliko-toliko materijalno obezbeđene sredine društva može da naraste pritisak na političare i preduzetnike da poštuju demokratska pravila i vladavinu prava u celini. Bitno je što EU zahteva političke i ekonomske reforme i što se postepeno usvaja pravni okvir za reforme, ali one ne mogu da zažive u siromašnom društvu", rekao je on.
Govoreći o tome kako vidi EU u narednih nekoliko godina, Reljić je istakao da "Sjedinjene Države Evrope" svakako nisu na vidiku, niti je izvesno da će se raširiti takozvana diferencirana integracija, znači nastanak sve više oblika povezivanja unutar EU u kojima neće učestvovati sve države.
"Recimo: ne koriste sve članice EU evro, niti su deo šengenskog prostora slobode kretanja, niti žele da budu uključene u stalnu saradnju u oblasti odbrane. Međutim, tu gde se EU neosporno dokazala - kao jedinstveno tržište, kao solidarna zajednica koja pomaže slabijim članicama dok istovremeno jača zajednički uticaj prema spolja, kao generator naučnog i tehnološkog razvoja, kao delotvoran zaštitnik čovekove okoline - tu verujem da će povezivanje biti sve izraženije", rekao je on.
Prema rečima Reljića, nejake države, poput Srbije i ostalih naslednika Jugoslavije, ostaju "slamke među vihorima" ukoliko ne postanu deo Unije.
(Beta, 19.03.2018)
