Рељић: Балкану треба више пара из ЕУ фондова или бесповратна помоћ
Шеф бриселске канцеларије Немачког института за међународне односе и безбедност (СВП) у Берлину Душан Рељић изјавио је да ни нова Стратегија проширења Европске уније, ни развојне стратегије шест националних економија на такозваном западном Балкану, не обезбеђују услове да би се остварили неопходан привредни раст, друштвени напредак и политичка стабилност у том региону.
"Зато, уколико ЕУ заиста жели да се подручје бивше Југославије, заједно са Албанијом, приближи остатку континента, мора да омогући тим државама да користе новац из структурних фондова Европске уније или да добију неке другу бесповратну развојну помоћ", рекао је Рељић за нови број Магазина Бизнис.
Рељић је навео да ће у априлу Комисија Европске уније да објави наредне извештаје о политичком и економском стању у земљама које желе да постану чланице.
"Већ и на основу постојећих докумената ЕУ упућених Влади Србије и процена научних истраживача у Србији и ван ње, јасно је да је највећи материјални проблем недовољан привредни раст," рекао је Рељић, који је недавно са италијанским колегом Матеом Бономијем објавио анализу "ЕУ и Западни Балкан: Тако близу а још тако далеко".
Највећи политички проблем, како је истакао, је слабљење правне државе и демократских установа, пре свега одсуство контролне улоге парламента и јавности над Владом.
Додао је да се, као што је наглашено у Стратегији проширења ЕУ, у региону јасно препознају "заробљене државе", укључујући везе са организованим криминалом и корупција на свим нивоима власти и јавне управе.
На питање шта је тренутно најважније да Србија уради да би побољшала своју позицију на путу ка чланству у ЕУ, Рељић је рекао да би било неопходно да утростручи привредни раст на око пет до шест одсто годишње и да ослободи тренутно "заробљену државу" и јавност стеге под којом их држи политичка власт.
Као главне проблеме земаља западног Балкана, посматрано са социјално-економског становишта, Рељић пре свега, истиче губитак становништва и с тим повезано назадовање квалитета јавних добара - школства, здравства, науке.
"Последица свега тога је да се осипа средина друштва. А треба бити свестан да само из образоване и колико-толико материјално обезбеђене средине друштва може да нарасте притисак на политичаре и предузетнике да поштују демократска правила и владавину права у целини. Битно је што ЕУ захтева политичке и економске реформе и што се постепено усваја правни оквир за реформе, али оне не могу да заживе у сиромашном друштву", рекао је он.
Говорећи о томе како види ЕУ у наредних неколико година, Рељић је истакао да "Сједињене Државе Европе" свакако нису на видику, нити је извесно да ће се раширити такозвана диференцирана интеграција, значи настанак све више облика повезивања унутар ЕУ у којима неће учествовати све државе.
"Рецимо: не користе све чланице ЕУ евро, нити су део шенгенског простора слободе кретања, нити желе да буду укључене у сталну сарадњу у области одбране. Међутим, ту где се ЕУ неоспорно доказала - као јединствено тржиште, као солидарна заједница која помаже слабијим чланицама док истовремено јача заједнички утицај према споља, као генератор научног и технолошког развоја, као делотворан заштитник човекове околине - ту верујем да ће повезивање бити све израженије", рекао је он.
Према речима Рељића, нејаке државе, попут Србије и осталих наследника Југославије, остају "сламке међу вихорима" уколико не постану део Уније.
(Бета, 19.03.2018)
