NATO proteruje sedam ruskih diplomata
Napetost između Zapada i Rusije sve više raste posle trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Velikoj Britaniji.
NATO zvaničnici su doneli odluku o proterivanju sedam članova ruske misije pri Alijansi u odgovoru na slučaj trovanja bivšeg ruskog agenta i njegove ćerke.
Ovaj potez će Moskvi poslati poruku da postoje "posledice" ponašanja Rusije u vezi sa ovim slučajem, rekao je generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg.
U poslednja dva dana, 26 zemalja je proteralo ruske diplomate, pružajući tako podršku Velikoj Britaniji koja smatra da je Moskva iza trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Velikoj Britaniji. Rusija, međutim, odbija sve optužbe i traži od Velike Britanije dokaze.
„Napad u Salisberiju je prvi u kome je korišćen nervni gas na teritoriji (članica) NATO-a", rekao je Stoltenberg.
On je dodao da je „povukao akreditive za sedam članova ruske misije pri NATO-u".
Stoltenberg kaže da Alijansa namerava da odbije akreditive za još troje diplomata.
Bivši ruski špijun i njegova ćerka Julija su otrovani 4. marta u Salisberiju, na jugu Engleske. Britanske vlasti su saopštile da je korišćen nervni gas i optužile Rusiju da stoji iza ovog slučaja.
Koje su zemlje proterale ruske diplomate?
Od početka nedelje je 116 ruskih diplomata proterano iz 24 zemlje koje su se solidarisale sa odlukom Velike Britanije da izbaci predstavnike Moskve. Sjedinjene Američke Države su proterale 60 ruskih diplomata, evropske zemlje 50, Kanada četvoro a Australija dvoje.
U Evropskoj uniji se deset zemalja uzdržalo od izbacivanja ruskih diplomata - Bugarska, Slovačka, Slovenija, Grčka, Kipar, Malta, Luksemburg, Portugal, Austrija i Belgija.
Francuska, Nemačka i Poljska su proterale po četiri ruska diplomata, Španija, Holandija, Češka i Litvanija po troje, Danska i Italija po dvoje, a Hrvatska, Finska, Švedska, Estonija, Letonija, Mađarska i Rumunija po jednog ruskog državljanina sa diplomatskim statusom.
U širem evropskom kontekstu među zemljama koje su to učinile su Albanija koja je izbacila dvoje ruskih diplomata i Makedonija koja je proterala jednog.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je rekao da njegova zemlja kao „neutralna" neće da izbaci diplomate i da želi da bude „most između Istoka i Zapada".
Belgijske vlasti su saopštile da je u njihovoj zemlji sedište Evropske unije i NATO-a i da su pružile gostoprimstvo ruskim ambasadorima u obe organizacije zbog čega treba da „razmatraju moguće mere veoma obazrivo".
Ruski odgovor
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će Rusija odgovoriti na izbacivanje svojih diplomata.
„Nećemo tolerisati takvu drskost", rekao je ruski šef diplomatije.
Rusija govori o „uceni ogromnih razmera" čiji su vinovnik Sjedinjene Američke Države.
„Teško je da ne zaključimo da smo bili u pravu kada smo istakli da postoji samo nekoliko nezavisnih zemalja u današnjem svetu, u današnjoj Evropi", rekao je šef ruske diplomatije.
Ruske vlasti su poručile da razmatraju uzvratne mere.
NATO i Rusija
Veze NATO-a i Rusije uspostavljene su tokom devedesetih godina, kao znak približavanja bivših sukobljenih strana nakon okončanja Hladnog rata.
Rusija i NATO su potpisali sporazum o saradnji 1997. godine, a njihovi odnosi su postepeno uspostavljeni između 1997. i 2002. godine, kada je osnovan Savez Rusije i NATO-a.
NATO je 2009. godine izbacio dvoje ruskih diplomata zbog špijunaže, na šta je Rusija odgovorila istom merom.
Severnoatlantski savez je 2015. godine tražio od Rusije da smanji broj članova u misiji sa 50 na 30. Nakon najnovijeg poteza NATO-a misija će imati 20 članova.
(BBC News, 03.27.2018)
