Priča o ženskom fudbalu kroz 10 muzejskih eksponata

Pre sto godina, ženski timovi igrali su utakmice pred brojnom publikom i zarađivali su veliki novac. Onda ih je engleski Fudbalski savez proterao sa svojih terena. Ovo je priča o usponu i padu ženskog fudbala, ispričana kroz deset eksponata iz britanskog Nacionalnog fudbalskog muzeja.

"Usled žalbi koje su upućene na činjenicu da žene igraju fudbal, Savet Fudbalskog saveza oseća se obaveznim da iskaže mišljenje da je fudbalska igra neprikladna za žene i da ih ne bi trebalo ohrabrivati da je igraju. Žalbe su se ticale i uslova pod kojima su neki od ovih mečeva zakazani i igrani, kao i računa za korišćenje terena."

Ovim rečima, Fudbalski savez Engleske odlučio je da zabrani ženama da igraju fudbal na terenima pod njegovom ingerencijom. Takva odluka ugušila je i poslovni uspeh ove igre, a posledice su ostale 50 godina. U ostalim zemljama, izricane su direktne zabrane.

Džin Vilijams, profesorka nauke o sportu na Univerzitetu Vulverhempton, pokazuje nam predmete koji opisuju istoriju i borbu ženskog fudbala.

1. Magazin "Skeč" objavio je 1895. godine fotografiju Neti Hanibol "u fudbalskom kostimu"

"Godine 1863. osnovan je Fudbalski savez Engleske, a fudbal je dobio savremeni oblik. Prve ženske utakmice za koje znamo igrane su 1881. godine. Bili su to mečevi profesionalnih timova, pred punim tribinama i sa velikim prihodima. Pretpostavlja se da su ih organizovali lokalni biznismeni. Ali, mečevi 1881. i 1882. godine nisu dugo potrajali.

Neti Hanibol bila je sekretar i kapiten prvog Britanskog ženskog fudbalskog kluba, osnovanog 1894. godine. Pripadala je srednjoj klasi, a predsednica kluba Lejdi Florens Diksi višoj klasi, ali nije igrala fudbal.

Prvi put u istoriji, žene su organizovale igranje ženskog fudbala. Prva utakmica igrana je u Krauč Endu 1895. godine pred 10 hiljada gledalaca i sigurno je ostavila dobar utisak. Tokom narednih godina, usledile su stotine utakmica - ženski fudbal igrao se širom Britanije."

2. Kutija "Vitis" žitarica iz 1990. godine sa slikom američke fudbalerke Mišel Akers

"Ona je na Svetskom prvenstvu za žene 1991. godine osvojila "zlatnu kopačku". Bila je prva svetski poznata ženska fudbalska zvezda, posebno popularna u SAD. Otvorila je vrata za Miju Ham i Houp Solo, uprkos tome što je njen uspeh bio ograničen činjenicom da je patila od sindroma hronične iscrpljenosti. Zbog toga, postigla je i mnogo više.

Priča o pakovanju "Vitis" žitarica je da je ona uspela da prevaziđe sve teškoće i da je ništa ne može sputati. Na sve to ukazuje pakovae žitarica koje su proizvođači nazvali "Doručak za šampiona".

Sve to bio je jedan od prvih marketinških poteza tokom devedesetih, u vreme kada je FIFA konačno odlučla da se aktivnije uključi u ženski fudbal, iakoje nadležnost preuzela 1971. godine, ali nije učinila mnogo da ga promoviše."

3. Programi za ženske fudbalske mečeve pedesetih godina 20. veka

"Suština zabrane koju je izrekao Fudbalski savez je da ne zabranjuje fudbal u potpunosti, već ga samo proteruje sa igrališta pod njegovom nadlžnošću. Pre zabrane, ženski fudbal je bio spektakl za publiku, a ulaznice možete da naplaćujete ako igrate na pravim, ograđenim stadionima.

Nakon zabrane, ženski fudbal je proteran na druga igrališta, poput terena za ragbi, kriket i drugih. Ovi programi govore da su se utakmice igrale na Spidvej stadionu u Belviju, u Mančesteru i na sportskom terenu na ostrvu Man.

Fudbalski savez izvršio je pritisak i na ostale sportske saveze da ne dozvole igranje ženskog fudbala na njihovim terenima što je uništilo poslovni model igre. Takođe, to je doprinelo i stvaranju mita da ženski fudbal nikad nije bio komercijalan i zanmiljiv gledaocima. Igra se još oporavlja od posledica zabrane."

4. Lutke-fudbalerke Kristi i Barbika

"Pred Svetsko prvenstvo za žene 1999. godine, lutke je u prodaju pustila fabrika "Matel". Na poziciji golmana bila je Brajana Skari." Skarijeva je, inače, prva golmanka i prva takmnoputa žena koja je izabrana u američku Nacionalnu fudbalsku Kuću slavnih.

"Šira slika pokazuje da je američko tržište postalo svesno pitanja nacije i rase. Promocija lutaka bila je maksimalno raznolika.

Jasno je da je već postojalo razvijeno tržište za brendove Barbika i Kristi lutaka, ali je veliki prpoizvođač prepoznao da postoji mogućnost da zaradi u ovoj sve popularnijoj oblasti pred Svetsko prvenstvo 1999. godine."

5. Dres u kome je Eniola Aluko debitovala na utakmici Engleske i Holandije 2004. godine

"Poslovni značaj leži u činjenici da je dres napravila velika kompanija "Umbro". Kroz istoriju, sportske marke nisu razvile tržište ženskih fudbalskih dresova na način kako su to uradile u drugim ženskim sportovima, posebno u onima gde se ceni moda, poput tenisa i golfa.

Tek nedavno su sportske marke lansirale kroj dresova za žene, ili kopačke dizajnirane za žensko stopalo. Ipak, dok je ova oblast u ženskoj sportskoj opremi napredovala, zanimljivo je da reklame sponzora na dresovima nisu toliko atraktivne kao kod muškaraca.

Postoji puno potencijala da brendovi poput kozmetičkih kompanija sponzorišu ženske fudbalske timove, ali marke poput "Nivee" radije sklope dogovor sa muškim timom Liverpula."

6. Ulaznica za Svetsko prvenstvo za žene 1991. godine sa logom sponzora

"Ova ulaznica, sa logom sponzora "Em-End-Em", pokazuje da je jedan veliki američki konditorski bred odlučio da iskoristi snagu ženskog fudbala da bi osvojio novo tržište poput kineskog. Turnir se igrao za "Trofej Em-End-Em". Istovremeno, Kina je pokušavala da ostvari ekonomske veze sa Zapadom.

Na prvom šampionatu 1991. godine bilo je sedam sponzora, a FIFA je takmičenje namerno nazvala "svetski šampionat", a ne Svetsko prvenstvo. FIFA je želala da prodre u Kinu, a Kina je želela da se pridruži fudbalskoj porodici, tako da je ovaj probni događaj bio koncipiran na niskom nivou.

Takmičenje je bilo uspešno i sa sportske i sa medijske strane, TV prava prodata su televizijama širom sveta, pa je svet obišla slika punih stadiona na ženskim utakmicama."

7. Lopta i kopačke kakve je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka nosila Lili Par

"Lili Par bila je zvezda ženskog fudbalskog tima Dik Ker iz Prestona. Počela je da igra za tim sa 14 godina, a u klubu je ostala narednih 20 godina. Postoje različiti zapisi o tome da je Lili dobijala "nadoknadu za oduzeto vreme", odnosno finansijsku kompenzaciju za amaterske igračice za vreme koje nisu proveli na svojim radnim mestima dok su igrali fudbal. Ove dame su radile kao medicinske sestre, radnice u proizvodnji oružja, itd.

Ove naknade, uz zaradu na poslu medicinske sestre, omogućili su Lili da postane prva osoba u svojoj porodici koja je kupila kuću. Sve ovo očigledno je uticalo na zabranu iz 1921. godine jer je Fudbalski savez odlučio da se previše novca troši na plaćanje igračica. Trebalo je da budu u statusu amaterki, ali dogovori o novcu su to znatno izmenili.

Kopačke i lopta su iz njenog vremena. Igrala je najpre kao levo krilo, potom se vratila u odbranu, da bi karijeru završila na golu."

8. Plakat za nezvanično Svetsko prvenstvo za žene 1970. godine

"Tokom 70-tih godina 20. veka, odigrana su dva nezvanična Svetska prvenstva za žene - jedno u Italiji 1970. godine, a jedno u Meksiku godinu dana kasnije. Iza oba su stajali lokalni poslovni interesi, a igrani su na najvećim fudbalskim stadionima.

U Meksiku su se trudili da takmičenje nadovežu na Svetsko prvenstvo za muškarce održano godinu dana ranije. Time bi se mogla objasniti komercijalizacija ženskog takmičenja: pravljeni su privesci za ključeve, značke, programi i ostali suveniri, a lokalna štampa detaljno je pratila takmičenje. Finale je igrano na stadionu "Acteka" pred 110000 gledalaca.

Spoznor takmičenja u Italiji bio je italijanski brend "Martini & Rosi", a finale je igrano na "Komunale" stadionu u Torinu, pred 40000 gledalaca."

U oba finala, Danska je pobedila zemlje - domaćine.

9. Razglednica ŽFK Dik Ker (1920-te godine)

"Dik Ker je želeo da se proslavi kao najbolji klub na svetu, ali je isto tako želeo i da nastavi uspešan niz lokalnog muškog tima i tradiciju Praud Prestona. Imali su odane navijače koji su plaćali ulaznice i finansijski ih pomagali, čak i u prvim pokušajima igranja mečeva pod reflektorima.

Najveći deo publike na njihovim mečevima činili su lokalni pripadnici radničke klase. Iako mi o sebi mislimo da smo napredni u shvatanju ženskog fudbala, zapravo su ovi muškarci bili ti koji su iz vikenda u vikend podržavali tim.

Ova razglednica s komercijalnom namenom dokaz je "marketinga ambijenta" iz kog se vidi kako je klupska slava širena i izvan grada u kome igraju, prema mnogo široj publici. Kratki filmovi i novinski članci takođe su doprineli širenju slave."

10. Statua fudbalerke u art deko stilu

"Pošto je ženski fudbal oduvek predstavljao modernost, podržavao žensku snagu i, u svojim počecima, igran isključivo zbog velikih zarada, njegovo šire predstavljanje je uvek bilo kulturološki značajno.

Decenijama su oko fudbalske igre nastajali artefakti, kolekcije, statue, suveniri. Ova statua simbol je stilizovane fudbalerke koju bi ljudi mogli imati u svojim kućama. Nastala je 20-tih godina 20. veka.

Postoje i mnoge slične figure inspirisane ženskim boksom i atletikom, dodatno ulepšane u art deko stilu."

(BBC News, 04.02.2018)