"Nadljudske moći nemam, ali i rakija pomaže"

Probudila sam se po novom, prolećnom vremenu, a ugledala sebe u ogledalu po starom. Nisam se naspavala dovoljno. Falio mi je još taj jedan sat kada nepomično ležim u krevetu kao da sam od betona, i ne osećam nikakvu težinu, već opuštenost koja ne želi da bude prekinuta. Mozak radi za sebe, smišlja sam po difoltu šta će da bude danas za ručak, koji račun nije plaćen, nestalo je acetona, ima još tri glavice luka, treba da se baci neki sir iz