ВОИЦЕ: Председник Одбора за информисање регрутовао добровољце за рат у БиХ

Председник Одбора за културу и информисање Скупштине Србије Мирко Крлић током рата у Босни и Херцеговини организовао је одлазак добровољаца на ратиште из Зрењанина, о чему постоји званична белешка Ресора државне безбедности (РДБ) у Зрењанину, пише данас Војвођански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ).

Тај документ се, како пише ВОИЦЕ, налази у полицијском досијеу Војислава Шешеља, осуђеног правоснажно у Хагу за ратне злочине, а у њему оперативци ДБ-Центар у Зрењанину наводе да је Крлић био овлашћен од стране Владе Републике Српске да одводи добровољце за рат у Босни.

Документ датира из 1993. године, наводи ВОИЦЕ (ввв.воице.орг.рс).

У извештају РДБ наводи се да је 1993. године са подручја Зрењанина и Кикинде на ратиште на подручју бивше Републике Српске Крајине и у Републику Српску отишло између 260 и 270 добровољаца, а да је Мирко Крлић лично организовао аутобуски превоз за око 20 добровољаца.

Он је тада био председник одбора Српске демократске странке у Зрењанину, партије чији је председник био Радован Караџић, првостепено осуђен у Хагу за ратне злочине, а своје активности Крлић је обављао из канцеларије која се налазила у згради којом до данас управља Социјалистичка партија Србије.

"Напомињемо да су ове групе на ратиште ишле аутобусима и да том приликом са собом нису носили оружје, већ су исто задужили по доласку на ратиште. Имајући у виду да се међу добровољцима налази један број лица склоних криминалу, који су и раније боравили на ратишту и том приликом неовашћено доносили оружје радићемо на праћењу њихове акивности приликом доласка са ратишта, јер постоји основана сумња да се баве илегалном трговином оружја", пише у извештају РДБ Зрењанин.

Како се наводи у извештају, осим Крлића, добровољце су за рат регрутовали су и председник градског одбора Српског четничког покрета Сава Синадиновић, члан руководства зрењанинског СРС Милан Јосимов (предузетник из Арадца) и члан зрењанинског одбора тадашње Народне странке Стева Албуљ (предузетник из Зрењанина).

У извештају зрењанинског ДБ-а, који је упућен Трећој и Петој управи Ресора државне безбедности, наводи се и да су добровљци из Зрењанина и Кикинде ратовали у местима Олово, Оточац, Бенковац, Војнић, Книн, Чајниче и Рудо.

ВОИЦЕ пише да се претпоставља да је Крлић слао добровољце на ратишта у више наврата и на дужи временски период, али се у званичним документима који су доспели у јавност помиње само 1993. година.

Крлић се нашао у жижи јавности крајем марта ове године када је на прослави Херцеговаца у Зрењанину наводно физички насрнуо на главног и одговорног уредника листа "Зрењанин" Далибора Бубњевића, што је касније  демантовао.

ВОИЦЕ наводи да се Крлић пред крај деведесетих година прошлог века активирао у Грађанском парламенту Зрењанина, које су основали представници невладиних организација, цивилног друштва и угледних појединаца који су се залагали против политике Слободана Милошевића.

Крлић је после пада Милошевићевог режима радио као новинар, био је и члан Демохришћанске странке Србије и Демократске странке Србије, а један је од оснивача локалног одбора Српске напредне странке (СНС) у Зрењанину.

(Бета, 14.04.2018)