Без нормализације односа Београда и Приштине нема економског раста и бољег животног стандарда

Нормализација односа Београда и Приштине довела би до економског раста Србије, веће запослености и бољег животног стандарда грађана, оценили су данас стручњаци.

На презентацији студије "Економски, демографски и социјални ефекти различитих сценарија нормализације односа између Београда и Приштине" аутори су навели да све пројекције показују песимистичке процене уколико изостане решење прихватљиво за обе стране, односно ако остане статус кво стање.

Студију је наручила Фондација за отворено друштво у намери да се грађанима укаже на последице нерешавања односа Србије и Косова, које би се огледале у старењу популације, не само због мање стопе наталитета већ и одласка младих људи из земље, затим у паду броја запослених, мањим пензијама, слабијем привредном расту, мањим инвестицијама и извозу.

Директорка Фондације за отворено друштво Јадранка Јелинчић је објаснила да су пројекције рађене за два могућа сценарија.

Како је навела, први сценариј је очекивани или реални који подразумева да ће се односи између Србије и Косова на одређени начин нормализовати, било кроз размену територија или примену Бриселског споразума. Као резултат тих процеса Србија би се успешно прикључила Европској унији, највероватније између 2025. и 2030. године.

Други сценариј је статус кво у коме неће доћи до нормализације односа, преговори са ЕУ би били неуспешни и Србија би по свим показатељима далеко заостајала за развијеним земљама ЕУ, са којима би и сарадња била све слабија.

"У случају првог сценарија Србија, у којој живи око 7,1 милион људи, до 2060. године имала би мање 1,2 милиона становика, или 17 одсто, а у другом сценарију било би мање 3,1 милион људи, односно 44 одсто", истакла је Јелинчић.

Изостанак нормализације односа Београда и Приштине, како је навела, довео би до тога да пензије у Србији расту по стопи од 1,2 одсто годишње, а ако би се нашло прихватљиво решење примања најстаријих суграђана увећавала би се по стопи од 3,2 одсто.

Такође, нормализација односа би створила услове да просечна годишња стопа раста бруто домаћег производа (БДП) Србије до 2030. године буде 4,5 одсто, а ако би било нерешено стање раст би био 1,9 одсто.

Извоз роба и услуга би у првом сценарију са садашањих 50,2 одсто БДП-а био увећан на 65 одсто, а у другом сценарију би износио свега 38 одсто БДП-а.

По реалном сценарију 2030. године БДП би у Србији, према речима шефа истраживачког тима Миладина Ковачевића, износио 85,7 милијарди евра, а ако остане статус кво 65,8 милијарди, што значи мање за 19,9 милијарди.

"Ако се задржи статус кво може се очекивати драстичан пад страних инвестиција, економског раста, запослености, стандарда грађана, пада кредитног рејтинга и пораста цене задуживања", рекао је Ковачевић.

Динар би, ако се нормализују односи Београда и Приштине, слабио два одсто годишње, док би у другом значајно слабио у целом пројектованом периоду због пораста потрошње и инфлације.

У случају нормализације односа Београда и Приштине због задовољавајућих економских кретања учешће издатака за пензије у БДП смањило би се, према речима Катарине Станчић, са 11 одсто у 2016. години на 7,8 одсто у 2030. години, односно на 5,2 одсто у 2060.  

Сценарио статус кво предвиђа да, под условом да се жели да се одржи макроекономска стабилност,  просечне пензије би остале  на нивоу 2017,  у интервалу од 43 године.

То би, како су рекли аутори истраживања, довело до њихове неодрживости и оптерећења јавних финансија и повећања апсолутног и релативног сиромаштва.

Станчић је рекла да би у случају прихватања реалног решења активно становништво од 15 до 74 године пало за око 811.000 или за 26 одсто до 2060. године, а под условом да остане статус кво, активно становништво би се смањило за 1,57 милиона или за 50,5 одсто.

Душан Гавриловић рекао је да је процена нето економских ефеката рађена на три сценарија, а први је нормализација односа Београда и Приштине са разменом граничних национално хомогених територија са већинским српским, односно албанским становнишвом.

"Србија би разменила Прешево где живи 29.600 становника од чега је 91 одсто албанског становништва за четири општине на северу Косова са већинским српским становништвом, Звечан, Зубин Поток, Лепосавић и северни део Косовске Митровице где живи око 42.021 становник", рекао је Гавриловић.

Додао је да би демографски добитак по том сценарију за Србију био 12.000 становника, територијални 1.000 квадратних километара, годишњи расходи за Канцеларију за Косово би се смањили са 47 милиона евра на девет милиона, а разлика у БДП би била у корист Србије за 52,9 милиона евра годишње.

Гавриловић је рекао да би размена територија подразумевала уступање, на пример спортско-рекреативних објеката на планини Шари за неку територију која би се могла физички повезати са једном од општина на северу Косова.

"С обзиром на то да је косовска страна јасно заинтересована за комплекс на Шари, за Србију би оптимално решење било да у замену добије власништво над неким привредним објектом као што је комбинат Трепча или природне ресурсе, лежишта руда и угља", рекао је Гавриловић.

Други приоритет, према његовим речима, је настојање да се добије што већи власнички удео у великим привредним системима електропривреди, Трепчи, Ферониклу ...

"Због тога што се већина привредних комплекса налази на територији која би остала Косову у процесу поравнања се мора инсистирати на власничкој трансформацији која дозвољава удео или апсолутно власништво над корпорацијом и оном власнику који није из те државе", рекао је Гавриловић.

Додао је да би се проблем реституције државне, црквене и приватне имовине морао интернационализовати и решавати на основу међународно признатих модела екстериторијалности.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је рекао да привредници траже да се нормализују односи Београда и Приштине јер имају сметње у свакодневном пословању.

"То би допринело да се знатно увећа промет између Србије и Косова који сада износи око 464 милиона евра, од чега је продаја робе из Србије у вредности 442 милиона евра", казао је Чадеж.

Привредне коморе Србије и Косова су по његовим речима омогућиле повезивање 4.500 компанија са оба тржишта, а резултат тога су пословни уговори и бројни заједнички послови.

"Не пронађе ли се решење за односе Србије и са Косова људи ће одлазити са тог подручја. Изгубили смо много времена и што пре треба да се дођемо од тог решења које ће бити прихватљиво за обе стране", рекао је Чадеж.

(Бета, 20.04.2018)