Норин дневник: Како сам „анфоловала“ парфемског гуруа

Понекад се разочарам у женски род… Чини ми се као да одбацујемо прилике да о нечему одлучимо саме и поскочимо од среће када је у близини неко ко се нуди да то уради уместо нас. Не знам ради ли се о томе да је тако занимљивије? Или о мањку… нечега. Шта год било, још увек ми се врти у глави од брзине којом сам замало уступила редитељску палицу првом који је наишао… Најозбиљније се питам је да ли је са мном све у реду? Дакле, пре пола године