Ибрајтер: Луткарство опстаје на ентузијазму људи који се њиме баве
Селектор овогодишњег Фестивала професионалних позоришта Војводине, Горан Ибрајтер оценио је да деценијама луткарско позориште, односно позориште за децу нема у Србији адекватан третман и да опстаје само захваљујући ентузијастима.
Ибрајтер је током синоћног разговора "Уметност за најмлађе - статегија или преживљавање" у склопу пратећег програма Фестивала, рекао да је као селектор већ две године гледао целокупну продукцију војвођанских позоришта и да оценио је доминантно прилагођавање.
"Тешко да има страегије у домену продукције представа за децу, позоришта раде у отежаним условима, са смањеним финансијским средствима и очита је осека у продукцији", рекао је он.
Указао је да је, када се има у виду да у Војводини делују само три сцене специјализоване за луткарство, већ то довољан податак, а некада су и друга позоришта имала продукцију за децу.
Проблем је, сматра Ибрајтер, што не постоји школа луткарства нити на академијама одсек&нбсп; луткарства, на шта се узалуд указује годинама.
"У Србији имате седам специјализованих позоришта и то су претежно луткарска позоришта, тај сегмент недостаје, сва позоришта су се практично сналазила у том делу, и збиља наше луткарство је опстајало, и данас опстаје, на ентузијазму људи који се луткарством баве", рекао је Ибрајтер.
Казао је у уметности за децу не може све препустити прилагођавању, да је продукција представа за децу у кризи.
То се двојако испољава: с једне стране по броју изведених премијера, а с друге стране и кроз третман тих позоришта, подршку њима и схватање значаја коју ова врста продукције има.
Марта Арок Салаши, директорка Дечјег позоришта Суботица сматра да је могуће направити стратегију, али да се и не сећа када су времена за луткаре и позоришта за децу била "оптимистична".
Она је указала да је, поред стратегије, изузетно важна ширина репертоара, који мора бити “лепеза”.
На Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину од 23. до 29. априла играју се представе које по мишљењу селектора Ибрајтера завређују избор у седам најбољих драмских и пет најбољих представа за децу.
О наградама у десет категорија одлучиваће жири у којем су Мирослав Радоњић, Драгана Варагић и Смиљка Сељин.
(Бета, 28.04.2018)












