Миливојевић: Дипломатски рат Србије и Хрватске спиновање и скретање пажње са Косова

Бета 30.04.2018

Аналитичар Цвијетин Миливојевић оценио је данас да су превирања Хрватске и Србије и изјава министра спољних послова Србије Ивице Дачића о дипломатском рату "класичан вид спиновања" јавности како би се скренула пажња са питања решавања статуса Косова и Метохије.

Он је агенцији Бета рекао да је то сад "згодна" тема за подгревање страсти са обе стране, посебно када се обележава дан формирања Независне државе Хрватске и ослобађење концентрационог логора Јасеновца.

Миливојевић је казао да то је тема "захвална за потпиривање" патриотске јавности у Србији, која одвлачи пажњу од председника Србије Александра Вучића као потенцијалног кривца, што у случају Косова није могуће с обзиром да је одрицање од атрибута државе Србије на Косову почело са Вучићевим Бриселским споразумом потписаним 2013 године.

Он је оценио да ће се превирање и вербални инциденти завршити као и сви претходни између Србије и Хрватске, спустиће се лопта оног тренутка када Вучић то каже, а аутоматски и у Хрватској.

Како је додао, појачаће се поново онда када буду избори у Србији или Хрватској или када Хрватска или Србија имају важније проблеме, као што је сада Србији Косово, а Хрватској несређена граница у Пиранском заливу са Словенијом.

Миливојевић је указао и да је битно истаћи да, на жалост по Србију, Хрватска је та од које зависи убрзавање или успоравање европског пута Србије.

"Србија није у позицији да са Хрватском разговара на равноправној основи. Она (Хрватска) је чланица ЕУ и све што је битно са европским интеграцијама подлеже ратификацији у парламентима сваке од земаља чланица и Хрватска је увек у позицији да нас притиска и одуговлачи са ратификацијом било ког споразума, што је Словенија радила Хрватској", навео је Миливојевић.

Он је казао и да се може сложити са Вучићем да је "тамна мрачна мрља" у историји хрватског народа држава која је постојала за време НДХ, али да не мисли да ће питање признавања злочина да се реши данас после 70 година.

"Ако то није успело да се реши претходних 70 година и да Хрватска призна оно што је неко чинио као злочине, то сасвим сигурно неће чинити ни сада из позиције чланице ЕУ", навео је Миливојевић.

(Бета, 30.04.2018)

Прочитајте још

Кључне речи

Политика, најновије вести »