Ima li dijaloga bez rukovanja?

Pitanje iz naslova možda malo više liči na onu nihilističko-sarkastičnu pitalicu „ima li života posle smrti“. U srpskom slučaju, dakle u zemlji u kojoj se (opet) sve više ceni izuzetnost da „niko nema što Srbin imade“, odgovor glasi – i ima i nema. Ali, i on nosi osobenost: to se izgovara u istoj rečenici, pa jedino logički ispada - blesav zaključak. Nešto kao, moguć je dijalog bez rukovanja, jer je neophodan, ali zapravo on kao takav i nije