Фиксни телефони: ко их користи и колико често
Нових корисника, који никада нису имали фиксни телефон, скоро и нема.
Иако је све мање корисника фиксних телефона, у Србији је прошле године најпродаванији пакет који поред интернета и телевизије укључује и фиксни телефон.
Ангелина живи у изнајмљеном стану и спада у групу људи који имају фиксни телефон - „наследила&qуот; га је од претходног подстанара.
Кад зазвони, зна ко је са друге стране жице - баба или је „нека од телефонских продаја&qуот;.
„Да телефон није део пакета који укључује и интернет, не бих га ни користила&qуот;, каже.
И није једина.
У Србији је прошле године најпопуларнији био пакет који садржи интернет и телевизију, али се ипак најбоље продаје пакет који поред тога, укључује и фиксни телефон. Највећи број оператора, којих у Србији има око 30, и даље нуди пакете који корисницима фиксних телефона нуде додатак интернета и телевизије.
„Никад не знаш када ће да зазвони&qуот;
Ангелини фиксни телефон ремети свакодневну рутину.
У време паметних мобилних телефона које можемо да утишамо, искључимо тон и укључимо вибрацију, звоњава фиксног телефона понекад може да узнемири.
„Никада не знам када ће да зазвони. Ремети ми мир и често ме прекине док дојим бебу&qуот;, каже Ангелина.
Србија неспремна за заштиту података на интернету
Милан Марковић не користи фиксни телефон иако га поседује. Фиксним телефонирају његови родитељи.
„Моја мајка зове комшинице, а отац се свакодневно чује са својом девојком&qуот;, каже Марковић.
Милана ретко кад зову на фиксни, тако да, када му зазвони фиксни телефон, углавном зна ко је.
„Прогањају ме разне телепродаје. Не знам одакле им мој број, али претпостављам да је остао од претходног станара&qуот;, каже Марковић.
Све мање минута и нових корисника
Последњи годишњи извештај РАТЕЛ-а, каже да смо у Србији у 2016. години потрошили 50 одсто више гигабајта него у претходној години.
Са друге стране, број претплатника фиксне телефоније наставља да се смањује из године у годину.
Директор РАТЕЛ-а др Владица Тинтор каже да се саобраћај само „преместио&qуот;, али не и „угинуо&qуот;.
Са фиксних, прешли смо на мобилне телефоне.
„Оно што се раније комуницирало преко фиксног телефона, сада се комуницира преко других канала. Целокупни обим саобрачај се повећао&qуот;, каже Тинтор.
Људи који користе телефон, у 2016. години, највише су позивали фискне бројеве, а најмање минута остварено је у међународном саобраћају.
Тинтор каже да нових корисника који никада нису имали фиксни телефон, а сада желе да га имају, скоро и нема.
„Нових корисника има и то су људи који већ имају фиксни телефон, а сада желе да задрже број а промене оператора, или да добију пакет који садржи и интернет и телевизију&qуот;.
Одлазак у историју фиксних телефона најављују и подаци о приходима од фиксне телефонији. Годишњи извештај РАТЕЛ-а бележи да је приход у 2016. смањен за скоро шест милијарди динара у односу на 2016. годину.
Први телефонски разговор у Србији
Први телефонски разговор у Србији је обављен пре 135 година.
Крајем 19. века, телефон се користио само за званичне, државне потребе. Тек девет година касније, у Београду је отворена градска телефонска централа за јавни саобраћај.
Интересовање је тада било слично данашњем - јако слабо. Тада се јавило само 13 претплатника.
После акције промовисања телефонских услуга, када је неколико месеци касније централа почела да ради, у Београду је било 28 претплатника.
Почетком двадесетог века, када се централа преселила у Косовску улицу, у Београду је већ било хиљаду претплатника.
Деведесет година касније, 1994. године, у Београду је обављен први разговор мобилним телефоном. Пејџери су стигли годину дана касније.
(ББЦ Невс, 05.07.2018)
Историјски подухват: Како су изгледали људи чије су лобање узидане у Ћеле-кулу
